JAeroflot?

Vlada Srbije je, nakon brojnih odlaganja, rešila da ozbiljno započne posao privatizacije jedinog srpskog avioprevoznika JAT Airways. Odlukom Vlade biće raspisan tender za privatizacionog savetnika, i poziv je već upućen na adrese preko 20 najpoznatijih konsultantskih kuća; u Direkciji za javne nabavke priznaju da jeste neobično što se umesto javno objavljenog tendera ovako komunicira sa zainteresovanima, ali da će čitav proces biti sproveden po zakonu.

JAT u privatizaciju ulazi kao ne baš atraktivna ponuda. Flota nacionalnog avioprevoznika broji 16 aviona prosečne starosti oko 20 godina; procenjuje se da kompanija vredi oko 112 miliona evra, i da bi potencijalni kupac u nju morao da uloži još 150 miliona evra. Poseban problem predstavljaju i dugovi kompanije, u iznosu od skoro 210 miliona evra. Srpska kompanija je prošle godine po prvi put nakon 16 godina poslovala pozitivno, uz povećanje broja prevezenih putnika kojih je bilo milion i dvestotine hiljada. Bar do sada, najozbiljnije ponude za privatizaciju JAT stigle su od kompanija Aeroflot, Indija Air i Ajsland Air.

Srpska vlada se ipak nije lako odlučila za privatizaciju JAT-a, kao što je to slučaj i sa mnogim drugim javnim preduzećima. Javna preduzeća su još uvek zgodno utočište za brojne partijske kadrove, u kojima se partijski ljudi smeštaju na rukovodeće funkcije, i na mesta u upravnim odborima. Moglo bi se čak reći da je srpska vlada na neki način bila prinuđena da ubrza proces privatizacije JAT-a jer sledeće godine u Evropi počinje da važi pravilo slobodnog neba, kaže u izjavi za Radio Dojče Vele Aleksandar Stevanović, analitičar beogradskog Centra za slobodno tržište:

„Prema tome, čak i da ne bude uopšte privatizovan u tom slučaju ga čeka lagani nestanak. U tom slučaju na bilo kojoj evropskoj liniji će uvek moći da se pojavi kompanija koja je konkurentnija i u svakom slučaju sposobnija od JAT-a; da posluje u usklovima slobodne tržišne utakmice JAT-u onda ne bi ostalo nigde da leti. Kompanija bi tako spontano nestala sa tržišta, tako da nas potrošače u Srbiji u svakom slučaju čekaju bolja vremena“.

Tokom procesa privatizacije moraće da se raščiste odnosi unutar JAT, u kojem deluje nekoliko preduzeća. Sva ona imaju međusobna imovinska potraživanja tako će radna grupa za JAT tokom procesa privatizacije morati i time da se bavi. Aleksandar Stevanović kaže da će JAT nakon privatizacije svakako biti drugačija kompanija:

„Bolje od ovoga što sada imamo će sigurno da bude iz razloga što će ga kupiti jedna kompanija koja nije u raspadu, što će samo po sebi dovesti da imamo normalne, sigurnije avione, bolju uslugu, i verovatno veći broj relacija od onih koje JAT pokriva. Sada imate paradoksalnu situaciju da oni hoće sve da pokriju, i ne puštaju nigde konkurenciju, a sami nisu u stanju da to postignu“.

Kao najozbiljniju ponudu do sada stručnjaci ocenjuju ponudu ruskog Aeroflota, ali se ističe da niko neće imati privilegiju u procesu privatizacije. Država najavljuje da će imati svoj udeo i nakon privatizacije JAT-a; ekonomski stručnjaci upozoravaju da to nije dobra tendenacija, i da bi država trebalo što manje da se pojavljuje u privredi. Primer JAT-a tokom proteklih decenija jasno pokazuje kako izgleda kada država upravlja pojedinim preduzećima, ocenjuje za Dojče Vele Stevanović:

„Konkurencija je uvek dobra za potrošače ali je loša za firme koje su ušuškane u monopolski položaj; i onda vi kažete ako ste političar da je nama strateški interes da imamo neku granu privrede u rukama države, ili u domaćem vlasništvu, i onda imate mnoge grane gde ste jednostavno prinuđeni da plaćate loše proizvode ili usluge. Ali, nije to vezano samo za državu, imate vi sektore gde imate privatne monopole koje država štiti“.