Janoš - usamljenik koga deca vole

„Ne želim da imam ime. Ne mogu sa njim da izađem na kraj“. On, koji je, za milione dece i odraslih, stvorio svet u kojem vlada prijateljstvo, pouzdanost i lojalnost u kojem su mališani uvek jači, imao je sasvim drugačija iskustva u mladosti. Njegovo okruženje bilo je puno nepoštovanja i poniženja. „Moj otac me je nazvao Horst. Nazvati me Horst u to vreme u Poljskoj predstavljalo je neverovatnu svinjariju. On je tada bio u nacističkoj paravojnoj nacističkoj organizaciji SA, oko nedelju dana, a onda je izleteo.”

Dobio ime po nacisti

Janoš je rođen 11. marta, 1931. godine kao Horst Ekert u rudarskom naselju Hindenburg u Gornjoj Šleziji, u današnjoj Poljskoj. Njegov otac nazvao ga je po nacisti Horstu Veselu. Porodica je živela u iznajmljenom stanu od 25 kvadrata. Porodica je bila siromašna, a Janoš je patio zbog ograničenosti verske nastave i nasilja svojih roditelja. „Moj otac je bio pijanac. Bičem za pse učio me je onome što je smatrao ispravnim. Tukao je moju majku, a ona je tukla mene. Onda su me strpali u crkvu gde su počeli da mi prete: Ako ne budeš verovao u ono što kažemo, ako ne budeš radio ono što mi kažemo, dogodiće se ono najgore što se događa nakon smrti. I malo dete je poverovalo da je sve to tačno, da smo rođeni kao grešnici, kao rezultat počinjenog greha. Sa 13 godina bio sam u totalnoj psihozi.“

"O, kako je lepa Panama"

1946. godine porodica se seli na zapad. Janoš radi u tekstilnoj fabrici na severu Nemačke i uči da pravi krojeve za košulje. Međutim, to ga ne zadovoljava, želi da postane slikar. 1953. godine upisuje Umetničku akademiju u Minhenu. Ipak, školski propisi nisu za previše slobodne duhove. Nakon jednog semestra isteruju ga sa akademije. 1960. izlazi njegova prva knjiga Priča o konju Valek. Od tog trenutka kreće njegov uspon.

Njegov izdavač mu predlaže da uzme umetničko ime Janoš. 1978. godine izlazi njegovo delo koje ga je proslavilo daleko van granica Nemačke. “Oh, kako je lepa Panama“. U tom delu dvojica prijatelja tigar i medved, traže udaljenu magijsku i lepu zemlju. Knjiga je postigla veliki uspeh. Likovi tigra i medveda postali su Janošev zaštitni znak. Prodavane su u svim oblicima. od plišanih igračaka, amblema na predmetima za svakodnevnu upotrebu. Simbol za harmoniju i sreću mališana postao je njegov lik, polu patka, polu tigar. „Prokleta tigar-patka, mislim da je kič. Ja sam taj lik nacrtao iz prezira prosto zato što je na jednom crtežu ostalo malo mesta.“

Katoličko vaspitanje - najgore što mu se desilo u životu

Prema likovima koje je stvorio, autor ima dvojak odnos. Njegovi veoma uspešni likovi koji odišu toplinom u očima autora su čista računica: "Tako zamišljam osvetu. Da pred ljude postavim nešto što je uvek postojalo, dakle ništa novo. Jednog medu koji negde putuje. Pa to postoji već 300 godina. Pedagozi su se umorili raspravljajući kakva mora da bude knjiga za decu. Moraju da budu pedagoške, moraju da budu progresivne. Pomislio sam, ako napravim medu, svi će da plaču. Seo sam za sto i nacrtao medu koji ide na put. U tom trenutku neko je na radiju pričao o Panami, i ja sam pomislio, aha, to je to, i ljudi su posle stvarno plakali.“Knjiga „ Oh, kako je lepa Panama“, je 1979. godine dobila nemačku nagradu za literaturu za mlade. Usledio je veliki broj drugih nagrada. Janoš je napisao 200 knjiga, među njima 100 knjiga za decu. Knjige su prevedene na više od 30 jezika. Osim pisanja, često je svojim crtežima kritikovao katoličku crkvu. Stalno je ponavljao da je njegov katolički odgoj nešto najgore što mu se u životu desilo. Janoš je do današnjeg dana ostao usamljenik. 1980. godine preselio se na Tenerife, gde živi i danas. 11. marta napunio je 80 godina.

Autori: G. Birkenštok / Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović