Japan: „Ostavili su nas ovde da umremo“

Japan ne odustaje i nada se u uspeh akcija koje sprovodi kako bi rešio problem hlađenja u reaktorima nuklearke Fukušima. Doduše, japanski premijer Naoto Kan je u svom televizijskom obraćanju naciji doslovce rekao: „Još nema osnova za optimizam“. Možda je predsednik japanske vlade time želeo da opravda podizanje nivoa opasnosti u Fukušimi 1 – na peti stepen. Takva odluka bila je neizbežna jer nivo radijacije raste i mogao bi imati dalekosežnije posledice u odnosu na dosadašnje procene, da su ugrožene samo zone nedaleko od nuklearne elektrane.

Premijer Kan ipak je pojasnio kako su u blokovima 1, 2 i 3 izgoreli delovi reaktora, da su se istopili i da je to uvećalo nivo radijacije. To je potvrdila i japanska Agencija za atomsku energiju, koja je u merenjima, 30 kilometara severoistočno od kritične zone, utvrdila da je zračenje dve do tri hiljade puta veće od prirodnog.

Nekoliko sedmica do normalizacije

Prilike na terenu i dalje su nepromenjene. Vojnici i ekipa stručnjaka i dalje pokušavaju da reše problem hlađenja u reaktorima nuklearke Fukušima. U bloku 3 vatrogasna vozila uporno dolivaju ogromne količine vode, koja bi trebalo da spreči dodatno zagrevanje reaktora. Stručnjaci upozoravaju, ukoliko u narednim danima problem hlađenja ne bude rešen i temperatura u reaktorima ne počne da opada, moglo bi doći do nove eksplozije. A to znači da bi nova količina radioaktivnih elemenata završila u vazduhu, piše Zidojče cajtung.

U bazenu u bloku četiri, kao i u reaktoru 1, u subotu (19.3) problem hlađenja bi ipak mogao biti rešen. Napajanje strujom je ponovo uspostavljeno, a to bi sisteme hlađenja moglo ponovo staviti u pogon. Međutim, upućeniji tvrde da to ne znači da je situacija pod kontrolom. Biće potrebno nekoliko sedmica kako bi se rad reaktora normalizovao, kažu stručnjaci.

Spasioci zaobilaze područje radijacije

Za to vreme na stotine hiljada ljudi i dalje čeka na pomoć. Prošlo je nedelju dana od zemljotresa i cunamija, a pomoć preživelima i dalje ne stiže. Većina spasilačkih ekipa okleva u odlasku u krizno područje. Plaše se radijacije i zračenja. Napolju je pet stepeni ispod nule, vode nema ni za piće, a kamoli za održavanje higijene.

Ni u području prilično udaljenom od zone koja je pogođena radijacijom, nije mnogo bolje. Cunami je potpuno opustošio Mijako, grad na obali. Crni talasi zapljuskuju ovo mesto. Mnoge je progutalo more. Buldožeri uklanjaju haos, ruševine i smeće, koje se nalazi na sve strane. Preživeli su se sklonili u nekoliko hala koje cunami nije uništio.

„Ostavili su nas ovde da umremo“, kaže gradonačelnik mesta Minamisoma, koje spasilačke ekipe zaobilaze. Njima i ljudima koji su živeli nedaleko od nuklearke Fukušima je najgore. Hrana, lekovi, gorivo za grejanje do njih ne stižu. „Kada spasioci čuju reč Fukušima, samo odmahuju glavom“, kaže jedan službenik.

Zašto Japanci ne paniče?

Uprkos svemu, većina Japanaca deluje suzdržano. Ne hvata ih panika, niti strah, komentariše Zidojče cajtung i postavlja pitanje zašto ova nacija, u najgorim trenucima, ne pokazuje svoju bol. Reč je navodno o potpuno drugačijoj gramatici osećanja.

Japanci se, naime, konstantno izvinjavaju. Primera radi, ako nekog pozovu telefonom, na kraju razgovora uvek će izgovoriti rečenicu, koja bi u slobodnom prevodu glasila: „Izvini što sam te uznemiravao“. Isto tako, čine gotovo sve kako se drugi ne bi osećali krivim i zato se na svemu u nedogled zahvaljuju. Mnogi će reći, da su to floskule, ali psiholozi tvrde: oni koji se uporno izvinjavaju, naginju ka ponašanju u kojem se osećanja ne pokazuju, a naročito ne osećaj patnje i boli.

Priredio: Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević