Jaruzelski: diktator i reformator

Pored Mihaila Gorbačova i Fidela Kastra, za Poljaka Vojćeha Jaruzelskog može se reći da je pripadao društvu poslednjih preživelih političkih lidera, koji su obeležili epohu komunizma, okončanu kolapsom pre gotovo 25 godina. O njegovom komplikovanom, dramatičnom i promenjivom životu i karijeri, može da posvedoči više generacija.

Rođen je 1923. godine u plemićkoj, katoličkoj porodici. Sa 18 godina sovjetske okupacione snage ga hapse i šalju u Sibir. Tamo je zajedno sa ocem bio primoran na prinudni rad, koji ga je koštao zdravlja. Zbog oštećenja vida kasnije je konstantno nosio zatamnjene naočare, što se vremenom pretvorilo u njegov zaštitni znak.

Kako bi izbegao sigurnu smrt, 1943. godine odlučuje da se priključi poljskoj komunističkoj vojsci. Zajedno sa Sovjetima borio se protiv nacističke Nemačke. Po završetku rata biva unapređen u generala. Imao je samo 36 godina. Ubrzo potom postaje i član Centralnog komiteta komunističke partije, što je označilo početak prilično dramatične političke karijere. Godine 1968. preuzima funkciju ministra odbrane. Ostaće upamćen po surovom gušenju radničkih protesta 1970. godine u Ščećinu i Gdanjsku, koje se pretvorilo u masakr, ali i sprečavanju političke liberalizacije u tadašnjoj Čehoslovačkoj (1968). „Za Jaruzelskog mogu da kažem da je bio jedan od najambicioznijih ljudi koje sam poznavao“, rekao je jednom prilikom visokorangirani oficir i verni pratilac poljskog komunističkog lidera, čije se ime zbog saradnje sa tajnim službama na Zapadu i danas drži u tajnosti.

Život prepun dramatičnih zaokreta

Godine 1981. Jaruzelski konačno ulazi u istoriju svoje zemlje, zbog čega se njegova karijera i danas smatra kontroverznom. Pokret „Solidarnost“ Leha Valense, započinje masovne proteste prvo nezavisnog sindikata u istočnom bloku, koji su vremenom pretili da ugroze opstanak kompletnog državnog aparata. Kao premijer i lider Komunističke partije, Jaruzelski uvodi vanredno stanje. Odluku je strastveno branio i pravdao pretnjama iz Moskve.

Nakon „Perestrojke“ u Sovjetskom Savezu, reformi u ekonomskoj i socijalnoj politici, Jaruzelski menja svoj kurs. Pristaje na (polovično) slobodne izbore i nakon burne pobede demokratske opozicije, mirno prepušta vlast. Te političke promene u Poljskoj, poslužile su za primer kompletnom istočnom komunističkom bloku (izuzev Rumunije). Sve to ne bi bilo moguće bez lične hrabrosti i političke odgovornosti nekadašnjeg komunističkog diktatora, koji se direktno obratio čelnicima pokreta „Solidarnost“, u nameri da se nakon promena u susedstvu, pronađe političko rešenje za napetosti u Poljskoj.

Zbog toga je surovi komunistički lider, stekao veliko poštovanje krajem svog života, čak i među političkim protivnicima. Jaruzelski je, kako kažu, portret Leha Valense imao iznad bolničke postelje, što je samo još jedan dokaz da je njegov 91. godišnji život, obeležilo mnoštvo dramatičnih političkih događaja, zaokreta i za poljski narod veoma važnih odluka. Neke od njih su se pokazale ispravnim.