Jastrebovi iz vlade izoluju zemlju

Jevrejski doseljenici na Zapadnoj obali izgradili su 4.000 stanova na privatnim posedima Palestinaca. Do sada je, prema izraelskom zakonu, ta gradnja bila nelegalna. Većina poslanika Kneseta to sada želi da promeni. Sa 60 glasova za i 52 protiv, poslanici su usvojili zakon kojim se retroaktivno dozvoljava gradnja naselja.

Zakon još mora da prođe kroz pravne instance. Upitno je, međutim, da li će on proći na sudu. Većina izraelskih pravnika očekuje da Vrhovni sud odbaci taj zakon, kaže za DW pravnik Juval Šano sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Jednostrana promena vlasništva nad posedom, smatra Šani, stvara velike pravne poteškoće. Prema njegovoj oceni, to nije u skladu s međunarodnim pravom i zato on taj zakon ne želi da brani pred sudom.

„Jedna od najdesnijih vlada u poslednjih 30 godina“

Zakon je usvojen zahvaljujući specifičnoj konstelaciji u izraelskom parlamentu, objašnjava politikolog i ekspert za Izrael Peter Lintl iz nemačke Fondacije za nauku i politiku. „Aktuelna izraelska vlada jedna je od najdesnijih u poslednjih 30 godina. Neki članovi te vlade na delove Zapadne obale oduvek su gledali kao na deo Izraela.“

U poslednje dve godine, to krilo veoma je ojačalo. Tome bi trebalo dodati još dva faktora, kaže Lintl. Prvih dana februara, trebalo je da Izraelci napuste jevrejsko naselje Amonu na Zapadnoj obali – uz velike proteste naseljenika i njihovih simpatizera. Ali usvajanjem tog zakona, vlada je želela da smekša najljuće kritičare. Za to ona ima dobre razloge, jer se u vladajućoj koaliciji nalazi nacionalno-konzervativna partija HaBajit haJehudi (Naš jevrejski dom), koja je bliska jevrejskim naseljenicima.

Međunarodna kritika

Kritike spolja jednostavno pljušte. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke takođe je kritikovalo izraelski zakon za naknadnu legalizaciju gradnje jevrejskih naselja. „Mnogi u Nemačkoj, koji iskazuju duboku povezanost i posvećenost Izraelu, veoma su razočarani i smatraju to korakom unazad“, rekao je u utorak (7.2.) portparol vlade u Berlinu. „Poverenje u rešenje koje podrazumijeva dve države, duboko je poljuljano.“ I francuska i britanska vlada kritikovale su zakon, isto kao i Ujedinjene nacije.

Zagovaračima zakona u Knesetu to očigledno ne smeta. Oni igraju na kartu podrške od strane nove američke administracije s predsednikom Donaldom Trampom na čelu, kaže Peter Lintl. Oni od njega očekuju snažnu podršku i angažman. „To je postalo jasno prilikom usvajanja zakona. Jedan od inicijatora zakona, Bezalel Smotrih, Trampu se eksplicitno zahvalio“, ukazuje Lintl.

Poverenje u Trampa očigledno je toliko veliko da zagovarači novog izraelskog zakona smatraju da mogu da se ogluše o kritike iz Evrope. Većina evropskih zemalja odavno kritikuje gradnju izraelskih naselja. „Ali ta kritika ne dopire do delova izraelske desnice, jer oni dobro znaju da Evropu ne mogu da pridobiju za politiku gradnje naselja“, navodi Lintl.

Rizični kurs

Takav politički kurs veoma je opasan. Još nije poznato kakav je odnos nove američke administracije prema gradnji izraelskih naselja na palestinskoj teritoriji. Tramp važi doduše za velikog prijatelja Izraela, a njegova ideja da američku ambasadu iz Tel Aviva izmesti u Jerusalim, naišla je na oduševljenje kod izraelske desnice. Pa ipak, nova američka administracija saopštila je da gradnja izraelskih naselja na Zapadnoj obali „nije od pomoći“.

Poslanici Kneseta su u svakom slučaju na kursu konfrontacije: „Jer, usvojeni zakon o gradnji naselja ne znači ništa drugo do rastanak od rešenja koje podrazumeva stvaranje dve države“, kaže Peter Lintl. „Ta ilegalna naselja koja su sada legalizovana, prvobitno su imala za cilj da spreče rešenje o stvaranju dve države. Prvobitna ideja pokreta izraelskih doseljenika bila je da se onemogući izraelsko povlačenje.“

Podeljena javnost u Izraelu

U izraelskom društvu sporan je najnoviji zakon o legalizaciji gradnje jevrejskih naselja koji je usvojio Kneset. Pedeset odsto jevrejskog stanovništva ne smatra da je taj zakon politički mudar potez, izvestio je Izraelski demokratski institut (The Israel Democracy Institute), a 53 odsto ispitanih smatra izraelsku aneksiju palestinskih teritorija problematičnom.

I jedan deo izraelskih medija oštro kritikuje novi zakon. Liberalno-levi list „Harec“ čak pretpostavlja da ni Netanjahu nije baš uveren u ispravnost zakona, zbog rizika koji su povezani s njegovim sprovođenjem. S obzirom na to da se Izrael zbog tog zakona međunarodno sve više izoluje, Netanjahu se, piše list, potajno nada da će Vrhovni sud osporiti zakon. Takvu političku kalkulaciju komentator lista „Harec“ ne vidi kao izraz lukave i bezobzirne strategije, već kao znak nedostatka vođstva. „Koji je to politički lider spreman da deluje protiv interesa svoje zemlje, ako se plaši za svoj politički opstanak?“