Jedan od jedanaestorice je homoseksualac

„Pitao sam se, kako da se ponašam? Jednom sam se sa svojim partnerom držao za ruku i, kako to već obično biva, sreo sam jednog sudijskog pomoćnika. On me kasnije pitao za to. Otvoreno smo razgovarali i on me ohrabrio rekavši: dobro je tako.“

Tako priča Hilko Paulzen, jedan od retkih fudbalskih sudija koji otvoreno priznaje da je homoseksualac. Paulzen sudi u amaterskom fudbalu. Otkako se javno deklarisao kao homoseksualac, kaže da je imao samo pozitivna iskustva. Na fudbalskom terenu nije doživeo vređanje:

„Ne znam kako bih se u tom slučaju poneo. Kad bi mi neko rekao 'pederu', ne bi me uvredio. Možda bih mu direktno rekao: da u pravu si!“

Dvostruki život u višim ligama

Pre petnaest godina stvari su izgledale drukčije. Andreas Štajne, koji danas u Kelnu organizira veliki fudbalski turnir homoseksualaca i lezbejki, dok je igrao fudbal nije se usudio da bude tako otvoren:

„Tek puno kasnije sam svojim kolegama iz tima otkrio da sam homoseksualac. Rekli su da se ništa nije primetilo, da sam izgledao ka heteroseksualac, da sam se interesovao za žene. Uzvratio sam: to sam samo glumio.“

Takav dvostruki život i danas vode mnogi fudbaleri u višim ligama. Prema statistici, oko deset odsto stanovništva je homoseksualno. Prema tome, od jedanaest igrača, jedan bi trebalo da bude homoseksualac. Ali, i danas postoje brojne predrasude i strahovi, kaže Štajne:

„Bilo me je strah da će me saigrači ismejavati. I da ću izgubiti poštovanje u timu, da ću da postanem predmet ruganja ili, u najgorem slučaju, da ću da budem izbačen iz ekipe.“

Profesionalci teže priznaju

Što je veći stadion i što je veći novac u igri, to se čini opasnijim priznati sopstvenu homoseksualnost. Štajne misli da se u profesionalnom fudbalu to neće tako brzo promeniti:

„Nikoga trenutno ne bih na to ohrabrivao. Ali, mislim da to možemo postići iz nižih rangova takmičenja. Možda će tako da traje duže, ali će biti i temeljitije.“

Afera oko sudija Manfreda Amerela i Mihaela Kemptera pokazala je kako se netolerantno s tom temom ophode navijači. I sudija Paulzen bi malo duže razmišljao da li bi priznao da je homoseksualaca ako bi sudio u nekoj višoj ligi:

„Ta afera nanela je puno štete, s jedne strane sudijama, s druge uopšte homoseksualcima, i van fudbala. Tu se pojavljuje klasični kliše da se karijera može praviti zahvaljujući seksu. To je velika šteta.“

Sasvim normalni ljudi - s malom razlikom

Paulzen zato smatra da je nužno oslobađati se predrasuda i klišea i da se samo tako nešto može promeniti. Smatra se da je fudbal muški sport u kome nemaju šta da traže slabići i osećajni. Mnogima ne pada na pamet da bi s njima za stolom u kafani mogao da sedi homoseksualac. Paulzen kaže:

„Protiv toga se može boriti samo stvaranjem otvorene sredine, s jedne strane od fudbalskog saveza, a s druge od mnogih koji će otkriti svoju homoseksualnost. Oni su sasvim normalni ljudi, s tom razlikom što ne izlaze s devojkom nego sa svojim dečkom.“

Autori: Olivija Fric / Anto Janković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković