Jedinstveni standardi za strane lekare

Nemačkoj nedostaju lekari. U bolnicama sve češće ne mogu da popune radna mesta, a u seoskim područjima već nedostaje lekara opšte prakse. Taj će se problem u budućnosti dodatno zaoštriti zbog demografskog razvoja. Nemačkoj će tim pre biti potrebni strani lekari.

Većina stranih lekara u Nemačku dolazi iz članica Evropske unije kao što su Rumunija, Grčka i Austrija, nekoliko hiljada ih potiče iz Irana i Sirije. Od 2000. godine broj stranih lekara u Nemačkoj je sa nepunih 15.000 porastao na oko 33.000 u 2012. godini. „U brojnim bolnicama stanje je takvo da se radujemo ako dođu strani lekari i pojačaju nas. Želimo im dobrodošlicu i radujemo se da što su tu“, izjavio je Aleksander Švajcer, ministar zdravlja savezne države Rajnland Pfalc u razgovoru za Dojče vele.

Važno dobro znanje nemačkog jezika

S obzirom na sve veći broj stranih lekara i sve veću potrebu za njima, pokrajinski ministri zdravlja žele da utvrde jedinstvene kriterijume za njihove kvalifikacije. Još je nejasno kako će konkretno izgledati ti kriterijumi, ali već sad je jasno da bi u celoj Nemačkoj trebalo da bude uveden ista nivo potrebnog znanja nemačkog jezika za strane lekare, ali i druge stručnjake.

„U zapadnoj Evropi, pa i u Nemačkoj, imamo problem nedostatka stručnjaka, što se tiče medicinskog osoblja“, kaže Švajcer. „Ali, važno je, naravno, da čovjek ne poznaje samo svoje stručno područje, već i da kao lekar taj čovek može dobro da komunicira i da sa pacijentom vodi dobar razgovor.“

Na konferenciji ministara zdravlja u Potsdamu od srede (26.6.) će biti dogovoreno osnivanje centralne kancelarije koja će proveravati pridržavanje utvrđenih kriterijuma. Prema navodima agencije DPA, ministri se slažu da strani lekari moraju da imaju viši stepen znanja nemačkog jezika da bi smeli da rade u Nemačkoj. I Savezna lekarska komora zahtevala je još u martu jedinstvena pravila o poznavanju jezika.

Problemi u komunikaciji sa teškim posledicama

To koliko je važno znanje jezika prilikom lečenja pacijenata. Erhard Kifner zna iz sopstvenog iskustva. Kifner je 22 godine bio primarijus u bolnici „Sveti Vinsentiju“ u Karlsrueu. „Ispravna anamneza, dakle ispitivanje pacijenta, po pravilu u 80 odsto slučajeva dovodi do ispravne dijagnoze“. Kifner u razgovoru za Dojče vele kaže da razume zašto ministri zdravlja žele da uvedu jedinstvene kriterijume: „Da bi se zagarantovalo kvalitetno lečenje na istom nivou.“

I pokrajinska lekarska komora za Rajnland Pfalc smatra da je znanje jezika veoma važno. Predsednik komore Frider Hesenauer u lekarskom časopisu „Ercteblat“ konstatuje: „Naša iskustva proteklih godina pokazala su da je kod velikog dela stranih lekara znanje nemačkog jezika bilo nedovoljno.“

Slično stvari vidi i ministarka zdravlja iz Donje Saksonije Kornelija Runt. „Mora da bude zagarantovano da će se komunikacija sa pacijentom odvijati bez poteškoća“, kaže ona za agenciju DPA. To nije jednostavno ni na maternjem jeziku, jer brojni pacijenti ne znaju tačno da opišu svoj zdravstveni problem. „Inače postoji opasnost da pacijenta boli zub, a da do lekara dođe potpuno druga informacija.“

Dobra iskustva sa stranim kolegama

Nije poznato koliko stranih lekara od spomenute 33.000 stvarno slabo govore nemački. Ministar Švajcer napominje da se o tome ne vode statistike i dodaje: „Ali mislim da je i samo jedan sa lošim znanjem nemačkog jezika – previše.“ On se ne seća ni jednog stranog kolege koji je upao u oči zbog lošeg znanja nemačkog jezika. „Zapravo, imali smo dobra iskustva sa stranim kolegama. Ali, oni su već ranije dobro znali nemački jezik.“

Do sada je priznavanje kvalifikacija stranih lekara bilo stvar saveznih država i zahtevi za poznavanjem nemačkog su bili vrlo različiti. U Rajnland Pfalcu je dugo bilo dovoljno imati potvrdu o znanju jezika na nivou B2. Pre nepunih godinu dana to je promenjeno: „Uveli smo pravilo da lekar mora da položi dodatni test – poznavanja stručne terminologije, a on obuhvata i simulirani razgovor lekara i pacijenta“, kaže ministar Švajcer i dodaje: „To je mnogo intenzivnije bavljenje znanjem jezika kandidata. A to povećava i poverenje u postupak.“

Autori: Ana Peters / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković