Jednom siromašni – uvek siromašni

Ugledni Zidojče cajtung (Minhen) koren problema vidi u nedostatku perspektive za britanske niže klase: „Poruka britanskoj nižoj klasi nije mogla biti jasnija: ‘Jednom siromašni – uvek siromašni, a to važi i za vašu decu i rođake. Imate više šansi za sedmicu na lotou nego da se probijete iz vaše klase.' Ovi neredi nisu samo britanski problem. Socijalni alarmi zvone svuda u Evropi jer su države sada prinuđene da škrtare. I svuda tinejdžeri i dvadesetogodišnjaci ispaštaju zbog dugova koje je olako nagomilala posleratna generacija. Već sada se mladi u Evropi nazivaju ‘izgubljenom generacijom' – omladina u Londonu samo je njihova ružnija strana. Ali izgubljeno se osećaju i u svim drugim zemljama.“

Nirnberger cajtung (Nirnberg) očekuje produbljivanje razlike bogatih i siromašnih: „Slike pljačkanja i paljenja u Londonu navode na pomisao da to mladi vandali jednostavno traže način da se obogate i da divljaju. Krađa umesto šopinga – sve bi se moglo svesti na tu formulu. Ali to bi donelo jedan novi uznemirujući ton u odnosima niže klase i ostatka društva jer se upravo pokazuje koliko su mladi pripadnici bandi udaljeni od socijalnih normi i koliko su spremni na nasilje.“

Nojes Dojčland (Berlin) traži razloge otuđenosti mladih: „Raniji pomoćni poslovi na fabričkim trakama su nezamislivi u deindustrijalizovanoj Britaniji. Torijevska vlada štedi i na gradskom prevozu i vozovima. Unuci doseljenika – osim retkih izuzetaka – imaju manje šansi nego svoji preci. Očigledna je povezanost nezaposlenosti mladih i eskalacije besa prošlih noći. Doduše, mnogi bi rekli da pljačkanje nije rešenje. Potrebna je politika.“

Štutgarter cajtung (Štutgart) komentariše: „Generacije crnih, ali i belih građana odrasle su u uslovima koji ne dozvoljavaju učešće u ‘normalnom' razvoju društva niti sticanje koristi od vladajućeg privrednog sistema. Taj temeljni problem neće biti rešen jednostavnim slanjem više policajaca u borbu protiv rastuće ogorčenosti.“

Manhajmer morgen (Manhajm) kritikuje ponašanje vlasti: „Potrebno je razgovarati. Ali signali koje šalje premijer Kameron sasvim su drugačiji. On najpre nije hteo da prekine svoj odmor jer su mu protesti delovali nevažno; onda je zapretio vandalima gvozdenom pesnicom zakona. Ali više policajaca donosi više uličnih borbi umesto zakopavanja ratnih sekira.“

Tagesšpigel (Berlin) piše o eventualnom angažovanju vojske: „Kameronov gorući problem je da što brže ponovo uspostavi red. Narušeno je poverenje u London kao svetsku i finansijsku metropolu. Za manje od godine tamo treba da se održe Olimpijske igre. Premijer obećava ‘veliki policijski posao', a to znači da će policija okrenuti drugi list. Ali Kameron po svaku cenu hoće da izbegne pozivanje vojske na engleske ulice – bio bi prvi britanski premijer koji to čini još od rata. A vojska na ulicama – to bi podsećalo na Severnu Irsku.“

Vestfeliše nahrihten (Minster) efektno završava svoj komentar: „Bogati London konačno mora da se pozabavi i svojim siromašnim četvrtima.“

Priredio Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon