Jeremić: Srbija nije problem u regionu

Zapadni Balkan je kompleksan, pun izazova, ali i mogućnosti. Jadransko-jonska inicijativa, koja okuplja osam zemalja – Albaniju, BiH, Hrvatsku, Grčku, Italiju, Crnu Goru, Sloveniju i Srbiju - zalaže se za strategiju makro regiona kao jedan način da se postignu novi ciljevi evropski teritorijalne kohezije.

Srbija će 1. juna od Crne Gore preuzeti predsedavanje Jadransko jonskom inicijativom. Šef diplomatije Srbije, Vuk Jeremić, za Dojče vele kaže da je jedan od prioriteta srpske spoljne politike upravo regionalna saradnja. On najavljuje dinamične aktivnosti na tom polju u ovoj godini kada Srbija predsedava trima važnim organizacijama: Centralno-evropskom inicijativom, procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi i Jadransko-jonskom inicijativom:

„Regionalna i dobrosusedska saradnja su jedan od najvažnijih elementa spoljnopolitičke slike celog regiona Zapadnog Balkana. To je jedan od preduslova i procesa evropskih integracija, koji je naš zajednički prioritet. Za nas je od velikog značaja to što smo u prilici da budemo na tako prominentnom mestu trostrukog predsedavajućeg. Nadamo se produktivnoj godini za sve nas zajedno na Zapadnom Balkanu.“

Jeremić je naglasio da je ova godina važna za sve na Zapadnom Balkanu, da se svaka zemlja nalazi u različitoj fazi evrointegracija, a da je za Srbiju sledeći korak sticanje statusa kandidata.

Verbalne igrice sa crnogorskim zvaničnicima

Kao prioritete predsedavanja Srbije Jadransko-jonskom inicijativom, šef diplomatije Srbije, Jeremić, navodi usvajanje zvanične strategije EU za ovaj region, kao i zajedničku regionalnu borbu protiv organizovanog kriminala. Upitan da prokomentariše izjavu bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića da Srbija predstavlja „problem u regionu“, Jeremić je u Briselu izjavio da je Srbija mnogo učinila da odnosi na Zapadnom Balkanu budu na najvišem nivou od početka ratova devedesetih:

„Ja se ne slažem sa konstatacijom gospodina Đukanovića da je Srbija najveći problem u regionu i smatram da je veći problem povezanost organizovanog kriminala sa političkim establišmentom“, izjavio je Jeremić. Ovom povodom se oglasio i ministar spoljnih poslova Crne Gore, Milan Roćen, rekavši da sumnja da je Đukanović izjavio tako nešto, ali i dodao:

„Ne znam kakve veze ima odgovor na ovo pitanje sa dovođenjem u vezu organizovanog kriminala i političkog establišmenta. Ni naš region nije imun od toga, i pretpostavljam da je kolega Jeremić govorio o nekim iskustvima iz njegove zemlje.“

Srpski šef diplomatije, na novinarsko pitanje da konkretizuje navode o povezanosti organizovanog kriminala i političkog establišmenta, kratko je odgovorio da organizovani kriminal ne poznaje granice, da smo bili svedoci istraga i hapšenja u nekoliko zemalja regiona kao i da je jedini efikasan način borbe protiv toga – zajednička borba u regionu.

BiH očekuje iskorak do kraja godine

Zemlje Balkana, sa jedne ili druge strane Jadrana upućene su jedna na drugu, a za zajedničke strateške ciljeve imaju kako regionalnu saradnju tako i evrointegracije, kaže za Dojče vele, Sven Alkalaj, ministar spoljnih poslova BiH:

„Benefit ovakvih inicijativa je što se dogovaramo o projektima koji doprinose boljitku svih građana regiona. Kada smo zajedno onda smo jači i prema Evropi i prema drugim institucijama, koje bi trebalo da učestvuju u finansiranju.“

Stefano Sanino, zamenik direktora Generalnog direktorijata za proširenje EU, izjavio je da ceo region napreduje, i da ako nastavi svoju posvećenost, može da očekuje dobre vesti do kraja godine. Šef diplomatije BiH, tim povodom za Dojče vele kaže da je BiH već izgubila dosta vremena i da je „preko potrebno podnošenje aplikacije za kandidaturu“.

„Već sam o tome razgovarao sa poljskim ministrom spoljnih poslova. Poljska od 1. jula preuzima predsedavanje EU i mislim da će se to dogoditi (podnošenje kandidature BiH) za vreme njihovog predsedavanja. Napravili smo mapu puta i mislim da će to biti snažan iskorak BiH ka EU.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević