Jesmo li naučili nešto iz dužničkih kriza?

Naime, mnogo toga se može naučiti iz dužničke krize. Na primer koje greške bi se mogle izbeći. Takođe može se naučiti kako jedna prezadužena zemlja može ponovo da stane na noge. Recimo na primeru Nemačke i krizi iz 1952. godine, kada je još mlada Savezna Republika Nemačka imala 30 milijardi nemačkih maraka spoljnog duga. Da je tada 70 zemalja poverilaca insistiralo na štednji i punoj otplati duga, do nemačkog privrednog čuda sigurno ne bi ni došlo.

Kako oprostiti dug?

Tako su se učesnici Londonskog „dužničkog dogovora“ početkom 1953. složili da se zapadno-nemačkoj privredi obezbedi nešto prostora da odahne. Polovina duga je oproštena, jedan deo trebalo je vraćati bez kamata, a ostatak otplaćivati dugoročno. Istovremeno, to je bio kamen temeljac za rast izvozne nacije.

"Važna dimenzija bila je da su i poverioci i nemačka strana bili jedinstveni da se dugovi ni u kom slučaju ne smeju otplaćivati iz deviznih rezervi, već samo iz tekućeg suficita", kaže Jirgen Kajzer iz saveza Godina oprosta duga, koji se zalaže za razvoj i oprost duga zemalja u razvoju. Ovaj savez je i organizator izložbe u Frankfurtu "Istorija dužničkih kriza". Zemlja treba da vraća dugove samo kada je izvoz veći od uvoza i kada na taj način zarađuje novac, kaže Kajzer.

Preostaje samo poziv Parizu

"Ako se to uporedi sa današnjom situacijom u Grčkoj i kažemo: Nemačka će dobiti novac tek kada dopusti grčki trgovinski suficit, tako da bi u tom slučaju Grci prilično dugo izvozili i dočekivali nemačke turiste sve dok ne isplate te proklete tenkove", kaže Jirgen Kajzer.

Jer, Grčka je od nemačkih proizvođača kupila oružje u vrednosti više milijardi evra. A mnoge afričke zemlje u razvoju to takođe znaju. Već decenijama se finansiraju kreditima razvijenih zemalja za kupovinu oružja, izgradnju puteva, brana... A kada više ne mogu da otplaćuju kamate onda samo preostaje poziv Parizu. "Kada imam finansijski problem onda okrenem jedan telefonski broj u Parizu - u pariškom Ministarstvu finansija – gde je zapravo smešten sekretarijat takozvanog Pariskog kluba. Onda moram da kažem da imam problem, a oni kažu: Šta je bilo?"

Pariski klub reprogramira dugove

Pariski klub je zapravo odbor poverilaca koji je, od kako postoji od 1956, sklopio više od 400 sporazuma o reprogramiranju duga sa 85 insolventnih zemalja u razvoju. Ali o onako povoljnim uslovima kakve je dobila tada još mlada Savezna Republika Nemačka, mnoge zemlje danas mogu samo da sanjaju. Jer, dugo su poverioci zahtevali da dugovi budu otplaćivani u celosti. Tek 80-ih su ponovo bili spremni da razgovaraju o delimičnom oprostu duga. Nekim posebno siromašnim zemljama su od 2000. godine otpisali kompletan spoljni dug.

Kao Grčka danas, i mnoge prezadužene zemlje u razvoju ispunjavale su stroge mere štednje i tako svoju ekonomiju dovele na ivicu kolapsa. Ali kada se pogleda unazad to je bila velika greška, kaže Jirgen Catler iz nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju. "Velika greška je to što se nije obraćala pažnja na stabilizaciju privrede i proizvodnju, posebno kada je reč o azijskoj krizi."

Zajedničkim snagama do spasa

Pošto države ne potpadaju pod zakon koji reguliše proces bankrota, nedostaje jedno nezavisno telo koje će odlučivati u slučaju duga. Prezadužene zemlje stoga teško mogu da u pregovorima očuvaju i interese. Radi se o principu kadija te tuži, kadija ti sudi. Da li je reč o Pariskom klubu ili takozvanoj Trojci, koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunaordni monetarni fond, tu su uvek predstavnici zemalja koje su istovremeno i poverioci, i stručnjaci, a i sudije. "Takvo viđenje stvari bi u jednoj pravnoj državi bilo nezamislivo. Jer, tu postoje zakoni i napristrastna tela kao stečajni sudovi ili privredni krivični sudovi, koji bi takve slučajeve razmatrali i donosili odluke“, kaže Kajzer.

Pravo zemlje na bankrot je jedan od glavnih zahteva organizacije Godina oprosta duga ili erlassjahr.de. Kada je 1953. potpisan Londonski sporazum u vezi sa dugovima Nemačke, već se otišlo korak napred. Za sporne slučajeve oformljen je sud u Koblencu u kojem sede nemačke sudije, ali i iz drugih zemalja poverilaca. Ali, baš zato Grčka može samo da sanja da će u pregovorima sa Trojkom uspeti da očuva sopstvene interese.

Autori: Andreas Beker / Svetozar Savić
Odg. urednik: Jakov Leon