Jesu li nacisti spalili sva 'izopačena dela'?

"Nema milosti ni za jednu sliku", zapisao je ministar propagande Trećeg Rajha, Jozef Gebels u svoj dnevnik 13. januara 1938. godine. Bila je to rečenica sa katastrofalnim posledicama!

Nešto više od godinu dana od tog trenutka, 20. marta 1939, nacisti su, kako se i danas tvrdi, spalili više od 5.000 dela tzv. "izopačene umetnosti", u dvorištu Stare vatrogasne službe u Berlinu. Ipak ni do danas nije razjašnjeno, da li se to spaljivanje zaista i dogodilo. Ne postoje zvanične fotografije događaja, koji se, za razliku od spaljivanja knjiga 1933, dogodio iza zatvorenih vrata. Čak ni Gebelsov dnevnik nije otkrio tragove o tom sramotnom danu.

Ali istoričarka umetnosti Meike Hofman sa Slobodnog univerziteta u Berlinu ima drugačije mišljenje. "Verujemo da se spaljivanje dogodilo. Nacisti jesu bili velike birokrate, ali nisu mogli prikriti dogovoreno uništavanje 5.000 dela”, tvrdi Hofmanova u razgovoru za DW.

Osim toga, tragova kolekcije za koju se veruje da je spaljena, dodaje, nema ni u jednoj službenoj arhivi, ni u jednoj zbirci. Svekupno, nacisti su zaplenili gotovo 20.000 dela savremene umetnosti.

'Izopačena umetnost'

Juna 1937, Gebels Adolfu Cigleru, predsedniku Ureda za likovne umetnosti, naređuje da sve nemačke muzeje očisti od "izopačene umetnosti". Hofman navodi kako je naredba obuhvatila i dela nemačkih umetnika nastala nakon 1910. "Nepodobnim se smatralo sve što se nazivalo modernom umetnošću", dodaje ova istoričarka umetnosti.

Cigler je osnovao sekretarijat, koji je bio nadležan za akcije zaplenjivanja više stotina dela od kojih je onda sačinja izložba "Izopačena umetnost". "Oko nas vidite ove izraze ludila, drskosti, bezvrednosti i izopačenosti. Svi smo šokirani i užasnuti tim prizorom" - tim rečima je 19. jula 1937. Cigler otvorio izložbu u galeriji u minhenskom Hofgartenu. Izložba je bila prava senzacija: više od 2 miliona ljudi pohrlilo je da vidi oko čega je nastala tolika fama. Izložba pod nazivom "Izopačena muzika" organizovan je godinu dana kasnije.

Vređanje savremenih umetnika

Formulacijom "izopačena umetnost", nacistička propaganda je nazivala dela koja nisu bila u skladu sa nacionalsocijalističkim estetskim kriterijumima. To se pre svega odnosilo na dela nemačkih ekspresionista: slike Emila Noldea i Kete Kolvic, skulpture Ernsta Barlaha. Ali, na meti su našli i strani umetnici poput Kandinskog, Šagala i Pikasa.

Neočekivani uspeh izložbe podstakao je drugi talas zaplena. Cigleru je naređeno da se domogne preostalih dela tog perioda. Tada je iz nemačkih muzeja uklonjeno oko 19.500 eksponata.

"Protesta gotovo i da nije bilo", kaže istoričarka umetnosti Anja Tideman sa Univerziteta u Hamburgu, koja je proučavala nacističkog trgovca umetninama Karla Buholca: "Ljudi su se jednostavno previše bojali".

Većina slika smeštena je u skladište Viktoria u berlinskoj luci i u silos za žitarice u ulici Kepenick ."Dela za koja se smatralo da imaju međunarodnu vrednost smeštena su u dvorac Niderschenhauzen, gde su mogli da ih razgledaju potencijalni kupci", kaže Hofman.

Prodaja strancima

Ministarstvo propagande odabralo je četiri trgovca umetninama, čiji je zadatak bio da osiguraju stranu valutu za nacistički režim. Bili su to Bernhard Bemer, Karl Buholc, Ferdinand Meler i Hildebrand Gurlit, otac Korneliusa Gurlita. "Oni su u ratni fond doneli relativno mali iznos”, kaže Hofman i dodaje kako je neko jednom prilikom izračunao da se za taj novac mogao kupiti jedan tenk.

Ali prodaja ovih dela kolekcionarima iz inostranstva, imala je zanimljivu popratnu dimenziju: jedan od četiri trgovca, Karl Buholc, prodao je gotovo 650 umetnina svom poslovnom partneru Kurtu Valentinu, Jevrejinu koji je emigrirao u Njurjok.

"Tako su jevrejski imigranti u Severnoj Americi uspeli da etabliraju nemačku modernu", priča Tideman. Hitler zasigurno nije imao nameru da ovaj umetnički pravac promoviše u novu atrakciju muzeja i umetničkih salona na drugom kraju sveta.

Osuđeni na uništenje

Dela koja nisu bila "reciklirana" na ovaj način, ministar propagande Gebels otpisao je i odobrio njihovo uništavanje. Rolf Heč, šef odeljenja za likovnu umetnost, dokumentovao je sve primere "izopačene umetnosti" i sastavio preglednu, birokratsku listu svih dela.

"Međutim, lista je samo delomično sačuvana i tek je donekle ažurirana", tvrdi Meike Hofmann.

Jedan originalni dokument je ipak sačuvan – tzv. "Lista Harija Fišera", koja je sasvim slučajno došla u ruke istoričara Andreasa Hinekea 1997. u Londonu. Lista potiče iz zaostavštine trgovca umetninama Fišera. Objavljena je početkom ove godine i postala veliko otkriće.

"Ova lista je jedinstvena za sve koji proučavaju tzv. izopačenu umetnost“, kaže Tideman. Ukazuje na razmere u kojima su navedena dela uklanjana iz nemačkih muzeja.

Pojavljuju se i 'nestala' dela

"U međuvremenu smo uspeli relativno kvalitetno da rekonstruišemo listu zaplenjenih umetnina", dodaje Hofmann. Zajedno sa svojim timom ona je stvorila najopsežniji arhiv do sada sa više od 21.000 primeraka "izopačene umetnosti". Ali s vremena na vreme i tu ima iznenađenja: "U nacističkim katalozima sva dela koja su trebalo da budu uništena, bila označena znakom 'x'. Međutim, ipak smo uspeli da lociramo neka od njih."

Trgovci umetninama kao što je Hildebrand Gurlit, možda su neka od tih dela uspeli da "spase" od uništenja tako što su ih kupili ili sakrili u skladištu. Godine 2012. poreski inspektori su od Korneliusa Gurlita, Hildebrandovog sina, zaplenili oko 1.280 umetničkih dela. Čak 380 spada u grupu "izopačene umetnosti".

"Ne očekujem da ćemo još jednom pronaći kolekciju ovih dimenzija – barem ne u smislu 'izopačene umjetnosti'", navodi Meike Hofman. “Ali nismo izgubili nadu u pronalazak drugih dela označenih oznakom 'x'”.

Autor: Daniela Špet / Petra Švarc
Redakcija: Jakov Leon