Jesu li pravne mogućnosti države dovoljne?

Danas nema spektakularnih komentara, listovi se bave uglavnom preraspodelama u vrhu socijaldemokratske stranke, o kojima ćemo naše slušaoce obavestiti kada budu sprovedene, mada se one tiču uglavnom ličnosti a ne i partijskog programa. Dosta se piše i o temama koje su iu juče bile aktuelne, a to je bezbednosna situacija u Avganistanu i pitanje tamošnjeg angažovanja Bundesvera kao i novi čovek na čelu koncerna „Simens“, Peter Lešer. Zato je mogla da se obrati posebna pažnja i na neke napise koji se naizlged ne tiču svih nemačkih dnevnih listova. Tako je minhenski „Zidojče cajtung“ na prvoj strani, za razliku od većine ostalih, objavio teskt o izveštaju alternativne službe za zaštitu ustava o osnovnim pravima u Nemačkoj. Takav izveštaj se objavljuje na Dan nemačkog ustava od 1997. godine a sastavljaju ga pripadnici devet grupa za zaštitu ljudskih prava. Ove godine su oni kao loše istakli preterivanje države sa merama nadzora građana, protivpravne pretrese stanova i nedostojan tretman stranaca. Osim toga, oni kritikuju i to što zakonodavstvo i upravni organi ne poštuju sudove.

Najavljeno je i da će u sledećem izveštaju posebno biti reči o racijama čiji je cilj bio da se zastraše ili sa javne scene uklone svi koji bi svoje kritičko raspoloženje prema predstojećem samitu G8 u Hajligendamu mogli da pokažu za vreme tog samita, koje se u izveđtaju jasno naziva “Protivustavnim ponašanjem države prema protivnicima G8”. List navodi izjavu stručnjaka za političke nauke Petera Grotijana prema kojoj država pokušava da “stigmatizuje vanparlamentarne inicijative” protiv samita. I to je sasvim u skladu sa komentarom u istom listu u kome se jasno kaže: “Nemačka (kao domaćin samita) treba da se pokaže kao sigurna , srdačna, miroljubiva zemlja. Vrlo je u redu kada tome doprinose organi bezbednosti. Ali, nije u redu, kada zbog te bezbednosti treba da se žrtvuju osnovna prava (…) trenutno se u Nemačkoj dešava ono što se nije dešavalo već decenijama: država okreće svoje građane, svoj građanski centar, protiv sebe – s jedne strane kaskadama zakona o bezbednosti (ministra policije) Šojblea, s druge strane, nesrazmernom upotrebom policijskih sredstava protiv kritičara vladajuće politike”. ‘

Paralelno sa ovim razmatranjima konzervativni dnevnik “Frankfurter algemajne cajtung” objavio je intervju sa predsednikom Nemačke obaveštajne sluđžbe BND, Ernstom Urlauom, koji upozorava na terorističku opasnost u Nemačkoj. Podsećajući na pretnje jedne islamističke grupe na internetu, novinar ga je upitao koliko ozbiljno uzima takve pretnje. Urlau je rekao da opasnost nikoga ne treba da iznenadi, i da su nemačke žrtve tzerorizma proteklih godina padale u inostranstvu, te da zbog toga nisu privukle preveliku pažnju ovdašnje javnosti. I onda kaže “ali vara se svako ko misli da Nemačka nije ugrožena zato što nismo učestvovali u ratu u Iraku. Naši vojnici su u Avganistanu u akciji protiv Al Kaide i Talibana”, rekao je Urlau. A onda je došlo i pitanje o stvarima kakve malopre pomenuti aktivisti za ljudska prava osuđuju, kao što je nadgledanje građana špijuniranjem njihovih računara preko interneta. Naravno da šef obaveštajne službe neće da osudi takve mere, te Urlau odgovara: “Kada vidim brz tehnički razvoj poslednjih 15 godina, moram da pitam: jesu li pravne mogućnosti države dovoljne? Danas pojedinac od kuće sa svojim računarom u stanju da izazove dalekosežne probleme. Šta to znači za pravnu državu? Tu nije dovoljno samo u vidu alarma vikati: država ograničava prava građana”, vajka se u Frankfurter Algemajne Cajtungu šef Nemačke obaveštajne službe BND Ernst Urlau.