Jevrejska kapica, krst i muslimanska marama
19. septembar 2007.
Mirijam Brite Vajs sedi u dnevnoj sobi i gleda album sa slikama koji su joj napravili njeni učenici. Na jednoj slici smeši se 20-oro srednjoškolaca i 52- godišnja nastavnica u svetloj marami.
„To je slika razreda. Tu stojim po strani i gledam malo glupo, ali to je svejedno. Ovde dole stoji da sam im ja najbolja nastavnica. Kažu da sam im ja nešto najbolje što im se moglo dogoditi.“
Kada Mirijam Vajs govori o svom poslu, u njoj se budi i radost i ljutnja, ali i ponos i strah. To što ona nosi maramu u razredu nikome ne smeta, ali smeta politicarima. Portparol ministra za obrazovanje Herber Spis kaže:
„Drzava treba da bude neutralna. Nebitno je s kojim razlogom nastavnica nosi maramu, bitno je da li to utiče na druge. Zakonodavac želi da zaštiti učenike od svakog izjašnjavanja, pa tako i verskog.“
Činjenica je, medjutim, da je Nemački zakon strožiji kada je u pitanju Islam. Jer jevrejska kapica na glavi ili hrišćanski krst ne izazivaju tolike polemike. Argument za to je, da su ovi simboli izraz hrišćansko- jevrejske tradicije.
„To pokazuje da je to jedna politička stvar. To znaci da političari ne žele da imaju Islam u svojoj zemlji.“
Ova nastavnica se zalaže da se dozvole svi simboli ili pak nijedan, tako da je uložila tužbu. Medjutim, njena tužba pred upravnim sudom u Diseldorfu je bila bezuspešna.
U privatnoj katolickoj skoli u Brielu se srednjoškolci svaki dan pre nastave mole. Takve škole nisu retkost. One se prevashodno finansiraju iz državnog budzeta.