Jirgen Beker – skromni samouvereni poeta

„Ako je nečije delo u stanju da ukloni rasprostranjeno nepoverenje prema poeziji, mišljenje da je ona suviše zahtevna, previše teška, suviše nepristupačna, onda je to delo Jirgena Bekera“, kaže Hajnrih Detering, predsednik Nemačke akademije za jezik i književnost, obrazlažući odluku žirija. Beker je jedan od najznačajnijih pesnika i proznih pisaca savremene nemačke književnosti i takođe uzor i inspiracija za mnoge mlade autore.

Od propalog studenta do direktora izdavačke kuće

Rođen 10. jula 1932. u Kelnu, Jirgen Beker je detinjstvo proveo u rodnom gradu i Erfurtu. Posle mature, u Kelnu je studirao dramu, nemački i istoriju umetnosti. Godine 1954. posle samo tri semestra, on napušta studije, da bi se bavio raznim poslovima. U tim turbulentnim vremenima smešteni su njegovi prvi književni pokušaji, pomenimo samo „Faze“.

Od 1959. Becker je radio na zapadnonemačkom radiju WDR, a od 1964. je bio lektor izdavačke kuće Rovolt u Hamburgu. Od 1965. do 1967. bio je stipendista Vile Masimo u Rimu, a onda slobodni autor koji 1973. preuzima upravljanje pozorišnom edicijom u velikoj izdavačkoj kući Zurkamp. Od 1974. do 1993. bio je na čelu odeljenja radio-drame u Nemačkom radiju (Dojčlandfunk).

Prve knjige proze „Polja" i „Ivice" (1964) Bekera su publici predstavile kao autora eksperimentalnih tekstova, pre nego što se istakao kao pesnik. Njegovi dalji radovi obuhvataju knjige „Kraj pejzažnog slikarstva“, „Žurnal ponavljanja“ i romane „Iz istorije razdvajanja“ i „Sneg u Ardenima“. Jirgen Beker je tokom perioda od više od četiri decenije stvorio višeslojno poetsko delo u kojem su mesto našli sopstvena biografija, istorija i politika.

Pažljiva recepcija sveta i jezika

Hajnrih Detering, predsednik Nemačke akademije za jezik i književnost, kaže da Jirgen Becker spada u klasike savremene nemačke književnosti. Dodelom Bihnerove nagrade ne izražava se samo poštovanje njegovom izuzetnom delu, već i želja da se ono približi čitaocima, posebno novim i mladim.

„Njegovi tekstovi nam pokazuju svet u kojem živimo na potpuno nov način“, kaže Detering u intervju za DW. Jezičkom briljantnošću i sa velikom ljubavlju za detalj Beker je istraživao okolinu i prirodu, uvek u potrazi za tragovima istorije i istorijskih katastrofa. Ali, Beker takođe baca pogled i na ljudske odnose i medije, koji igraju glavnu ulogu u njegovom delu. „On svakodnevicu pokazuje tako da je posle čitanja njegovih tekstova drugačije gledamo. Dodelom nagrade ovo iskustvo želimo da učinimo dostupnim za više čitalaca.“

Poslednjih godina, Bihnerova nagrada je bila dodeljna dvema mlađim autorkama: Felicitas Hope i Sibile Levičarof. Sa 81. godinom, Jirgen Beker se nesumnjivo osvrće na obimno i bogato životno delo. „Ali mi ga ne poštujemo samo u retrospektivi, to želimo da istaknemo, već i s obzirom na činjenicu da je još uvek izuzetno produktivan i inovativan autor“, objašnjava Hajnrih Detering. Jirgen Beker je osvojio brojne nagrade, kao pesnik, pisac, kao autor radio drama i prozni pisac.

Slavni prethodnici

Kao lauerat nagrade Georg Bihner, Jirgen Beker se našao u društvu mnogih istaknutih autora: Erih Kestner (1957), Ginter Gras (1965), Hajnrih Bel (1967), Elfride Jelinek (1998)…

Nagrada nosi ime nemačkog revolucionara i dramaturga Georga Bihnera, koji je rođen u 1813. u Velikom Vojvodstvu Hesen i koji je 1837. umro u Cirihu. Nagradu mogu dobiti pisci i pesnici „koji pišu na nemačkom jeziku, koji se svojim radom i delom posebno ističu i koji u značajnoj meri imaju udela u kreiranju savremenog nemačkog kulturnog života“. Nagrada je prvi put dodeljena 11. avgusta 1923. Narodna država Hesen​​, ju je davala „vizuelnim umetnicima, pesnicima, odličnim izvođačima, glumcima i pevačima“. Od 1951. nagrada je pretvorena u književnu nagradu i stavljena na raspolaganje Nemačkoj akademiji za jezik i književnost.

Bihnerova nagrada, dotirana sa 50.000 evra, biće svečano uručena Jirgenu Bekeru 25. oktobra u Berlinu.