Još jednom: Pismo nemačkom prijatelju

Nemačka kancelarka Angela Merkel je nedavno, na svoj način, javno pokazala da ima srce. "Politika, ponekad je to i teško", rekla je ona 14-godišnjoj Rem koja je do pre četiri godina sa svojim roditeljima živela u palestinskom izbegličkom kampu u Libanu i zatim došla u Nemačku. Teško je, rekla je kancelarka, jer "neki će morati da se vrate."

Pokušaj kancelarke da očajnoj devojčici objasni kruta pravila nemačkog zakona o azilu, primećen je i u Francuskoj. Tamošnja javnost se priseća sličnog slučaja oktobra 2013, javnog dijaloga između predsednika Olanda i jedne devojčice sa Kosova kojoj je pretilo proterivanje. Oland je pokušao da pomogne i obećao devojčici da posle proterivanja može da se vrati u Francusku - ali sama, bez roditelja. Kompromis koji nije bio u skladu sa zakonom, ali ga nije previše očigledno kršio.Dve nacije, dvoje političkih vođa i - kako se čini - dva načina interpretacije zakona. U Nemačkoj je to strogo pridržavanje zakona, a u Francuskoj pokušaj da se zakon interpretira tako da se pronađe ljudsko rešenje.

Razlike u tretiranju grčke krize

Isti taj pristup, primećuje Le mond, neguju Merkel i Oland u odnosu prema grčkoj krizi. Nemačka želi da "samelje" Grčku tako što je prisiljava da se "pokori smrtonosnom planu", uz pretnje greksitom, napisao je Nikola-Dipon Anjan, predsedavajući strankom Dibua la frans koja ima samo dva poslanika u francuskom parlamentu. On je jasno rekao šta za njega znači nemački: "Četvrti Rajh!"Slično se izrazio i Žan-Lik Melenšon, poslanik u Evropskom parlamentu i predsedavajući stranke levice Parti goš. On je rekao da se aktuelna situacija ne može upoređivati s onom za vreme Drugog svetskog rata, kao i da je ideologija drukčija, "ali radi se o istom korporatističkom duhu, istoj aroganciji, istom slepilu. "Po treći put u istoriji zagriženost nemačke vlade uništava Evropu“, kaže taj francuski političar.

"Pismo jednom nemačkom prijatelju"

Manje dramatično, ali koristeći snažnu aluziju, izrazio se Žan-Kristof Kambadelis, predsedavajući vladajućim socijalistima. On je objavio "Pismo jednom nemačkom prijatelju" u kojem još jednom upućuje na moguće posledice nemačkog tumačenja pravila i dogovora. Filozof Alber Kami je 1945. posle poraza Nemaca, napisao čuveno pismo pod identičnim naslovom. Obrazovani Francuzi shvataju aluziju. Kambadelis se u pismu inscenirao kao prijatelj navodeći da izjave kao što je Melenšonova podržava manjina. "Ali osećam da bi se prema Nemačkoj mogli razviti napetosti i nemir." Kambadlis nije rekao gde vreba ta opasnost - u njegovoj stranci ili u celoj zemlji. U jednoj anketi objavljenoj 12. Jula, 58 odsto Francuza kaže da je greksit samo privremena kriza koja ne može ozbiljno uzdrmati "evropsku kuću". Ostalih 42 odsto su mogući greksit ocenili kao "veoma ozbiljnu krizu" za evropsku kuću. I članovi Socijalista su po tom pitanju podeljeni.

"Nije dovoljno biti u pravu"

Nemački stav manje nailazi na otpor kad je u pitanju sadržaj, već više zbog načina na koji se on zastupa, piše Le mond. "Nije dovoljno biti u pravu. Morate znati i kako da uverite svoga partnera", piše taj list. "To je otprilike ono što se naziva politikom." Još jedna stvar nedostaje nemačkim pregovaračima, piše francuski list, a to je politička empatija.

Što se tiče Kambadelisove kritike navodne nemačke "ideologije mera štednje", a imajući u vidu probleme sa francuskim budžetom, Le mond pretpostavlja da se iza toga ne kriju samo nesebični motivi: " Kambadlis se predstavlja kao advokat grčkih interesa kako bi usput branio interese Francuske."