Još jednom teške optužbe na račun UN

Od 90-ih godina pa naovamo, stalno je bilo takvih skandala. Kulminacija je – kako se mislilo – bio skandal iz 2004. godine kada je otkriveno da su “plavi šlemovi” u Demokratskoj Republici Kongu za jedan dolar ili jedan obrok mogli da kupe seksualne usluge devojčica starih od osam godina pa naviše. Taj slučaj je u medijima dobio jezivo sarkastičan naziv “Seks za hranu” što je bila parafraza programa UN pomoći Iraku koji se zvao “Nafta za hranu”.

Ovakvi slučajevi su, međutim, zabeleženi i u drugim delovima sveta u kojima su bili angažovani mirotvorci Svetske organizacije. To su, između ostalog, Sudan, Etiopija, Burundi, Istočni Timor, Kosovo. U više od 300 slučajeva koji su zvanično prijavljeni i istraženi od 2004. godine radi se o pedofiliji, korišćenju usluga prostitutki pa i silovanjima.

Ti slučajevi imaju posebnu težinu kada se radi o Ujedinjenim nacijama, čega je bio svestan i bivši koordinator Svetske organizacije za pomoć u vanrednim situacijama Jan Egeland, koji je takođe zahtevao da se pomenuti skandali rasvetle. Jer, kako kaže Egeland, “Nijedno dete ne sme gladno u krevet, da propusti vakcinaciju ili mogućnosto školovanja. Mi kao organizacija za pomoć imamo oruđe u ruci, a bogate generacije bi trebalo za to da plate račun”.

Užasnut optužbama iz Konga, Egeland je postao još beskompromisniji borac za istinu nego pre ovog skandala. No, u borbi protiv seksualnih zloupotreba maloletnih, Ujedinjene nacije nemaju mnogo mogućnosti. One ne mogu da pozovu na odgovornost počinioce, već u najboljem slučaju mogu samo da ih razreše dužnosti i pošalju kući – u zemlje odakle su i došli. Da li će i kako oni tada dospeti pod istragu, stvar je lokalnog zakonodavstva i efikasnosti pravosuđa.

Visoki zvaničnik tog odseka UN za savremeno ropstvo Jevande Odija odbacila je optužbe Džona Milera, nazvavši ih "potpuno netačnim" i "uvredljivim". Ona je istakla da su UN na više frontova preduzele akciju kako bi se stalo na put seksualnoj zloupotrebi od strane pripadnika mirovnih misija.

Prava je ironija to što je najpoznatija osoba iz Ujedinjenih nacija čije je ponašanje sanksionisano kao seksualno uznemiravanje do sada bivši komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Rud Lubers. On je svojevremeno obećao da će stoprocentno rasvetliti seks-skandal u kampu njegovog komesarijata u Zapadnoj Africi 2001. Međutim, pre nego što je to uspeo da učini, četiri godine kasnije je morao da napusti funkciju jer je uznemirio jednu saradnicu: “Samo sam joj stavio ruku na leđa”. Lubers je podneo ostavku, kako je rekao, pod pritiskom javnosti, a ne zato što je stvarno bio kriv. Zbog slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnih u mirovnim misijama - ostavki još nije bilo.