Još oštrije protiv terorista

Prema dosadašnjim pravnim odredbama, onaj ko pripada nekom terorističkom udruženju može biti krivično gonjen. Takvo udruženje je grupa ljudi koja se oružjem bori protiv državnog poretka.

Potencijalnim počiniocima pretila je kazna zatvora u trajanju od deset godina ukoliko je moglo da se dokaže da su pripremali napade. Pristalice pooštravanja zakona su baš u tome videle problem, jer na taj način je bilo gotovo nemoguće dokazati terorističke namere pojedinca, odnosno pre svega atentatora-samoubica. Ministarka pravosuđa Brigite Cipris, uverena je da će se to sada promeniti:

„Ovim zakonom reagujemo na nove forme organizovanja terorizma. I pojedinci mogu biti kažnjeni na odgovarajući način jer će se i oni naći pod prismotrom.“

Novi zakon propisuje i pretnju kaznom za lica koja u inostranstvu učestvuju u obuci u nekom od terorističkih logora. Njima ubuduće preti deset godina zatvora.

Opozicija: I sadašnji zakoni dovoljni

Prema informacijama nemačkih tajnih službi, sve više ljudi putuje u takozvane terorističke kampove kako bi jednog dana mogli da izvode napade u Nemačkoj. Jirgen Geb, portparol poslaničkog kluba hrišćanskih unija, ne slaže se sa tvrdnjama opozicije da novi zakon predstavlja kršenje principa pravne države.

„Ako neko ode u Avganistan ili Pakistan da bi tamo učlio da rukuje oružjem i eksplozivom, on to sigurno ne radi da bi pobedio u streljačkom takmičenju na vašaru. Ovaj zakon nam omogućava da pronađemo sumnjiva lica na vreme.“

Levica optužuje koaliciju da sudi i presuđuje uverenjima, a ne konkretnim delima. Teško je utvrditi da li je neko sa interneta „skinuo“ uputstvo za pravljenje bombe iz čiste radoznalosti, ili zato što kao novinar nešto istražuje, ili zato što bi hteo da ode ne obuku sa gerilicima, argumentuju predstavnici leve opozicije.

I liberali smatraju da su dosadašnji zakoni bili sasvim dovoljni. Njihov predstavnik Jerg Van Esen kaže da je i ranije bilo moguće otkrivanje i hvatanje pojedinih počinilaca, kao u slučaju atentatora koji su pre dve godine nameravali da podmetnu bombe u nemačke regionalne vozove. On se protivi pooštravanju zakona iz još jednog razloga:

„I sam sam proveo nekoliko godina u službi za zaštitu državnog poretka i tamo sam uvideo da treba praviti jasnu razliku između rada tajnih službi i krivičnog gonjenja.“

Vladajuća koalicija se ne obazire na sve ove zamerke i tvrdi da će novi zakon doneti veću sigurnost i bolje čuvati pravnu državu.

Autor: Marsel Firstenau / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković