Još uvek bez konsenzusa o antirasizmu?

Konferencija u Durbanu trebalo je da predstavlja početak novog doba, doba bez rasizma. Zvaničan naziv skupa bio je „Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskriminacije, neprijateljstva prema strancima i sa time povezane netrpeljivosti“. I samo mesto održavanja konferencije imalo je simolički značaj – u Južnoj Africi je nekoliko godina ranije ukinut sistem aparthejda. Međutim, od samog početka konferencija je bila u znaku sukoba. Situacija na Bliskom istoku bila je jedan od povoda. Pretila je opasnost da se u završnom dokumentu nađu rasističke i antisemitske formulacije. I skup nevladinih organizacija, održan paralelno sa konferencijom država u Durbanu, bio je u znaku žestokoh napada na Izrael.

Bez „antisemitizma“

To je bio i razlog što je tadašnja visoka komesarka Ujedinjenih nacija Meri Robinson odbila da primi završnu deklaraciju zasedanja nevladinih organizacija. Sukob je dostigao vrhunac kada su delegacije SAD i Izraela napustile konferenciju. U završnoj deklaraciji ipak nije bilo antisemitskih stavova. Međutim, u poglavlju o žrtvama rasizma nije bilo odeljka „antisemitizam“. Na mnogim drugim područjima konferencija u Durbanu predstavljala je uspeh: odbačene su sve vrste rasističkih ideologija, osuđeni ropstvo i kolonijalizam, priznata prava domorodačkih naroda, usvojena odluka o donošenju zakona protiv diskriminacije.

Nova konferencija u opasnosti

Samo tri dana posle usvajanja deklaracije Njujork je napadnut 11. septembra 2001. i tema terorizma postala je dominantna na međunarodnoj političkoj sceni. Sada, uoči konferencije u Ženevi krajem aprila na kojoj će biti razmotreni rezultati u sprovođenju odluka iz Durbana, ponov oživljavaju stari sukobi i neprijateljstva i čuju se pretnje o bojkotu konferencije ili njenom otkazivanju.