Još uvek nije kasno da se spasi svet!

Otmar Edenhofer je optimista. Već godinama ovaj stručnjak za klimu upozorava na posledice efekta staklene bašte, kao glavni ekonomista Instituta za istraživanje klimatskih posledica u Potsdamu (PIK) i kao član globalnog Saveta za klimu.

Ali države sveta nisu mnogo obraćale pažnju na problem koji te tiče svih, i izgleda da to sve manje čine. Količina izduvnih gasova raste, Protokol iz Kjota, do sad jedini globalni potpisani sporazum o klimi, poštuje tek mali broj zemalja. Čak je i cilj od „dva stepena“ postao klimav, jer političari malo toga preduzimaju, kako bi isti bio realizovan. „Cilj od dva stepena je u suštini ostvarljiv, ali i dalje predstavlja veliki izazov“, kaže Edenhofer.

Time je ovaj stručnjak mislio na to da prosečna temperatura Zemlje do 2100. godine ne sme da poraste za više od dva stepena. I to bi već bila izvesna klimatska promena, ali ipak takva da čovečanstvo može da izađe na kraj sa njom.

Temperatura je već porasla za jedan stepen, otkako ljudi u velikim količinama kao energent koriste ugalj, dakle od 1850. godine. Pri tome, potražnja za ovom sirovinom, i dalje raste.

Čekanje će biti skupo

Edenhofer je upravo predstavio rezultate istraživanja koje je njegov Institut sproveo po nalogu Nemačkog saveznog ureda za zaštitu životne sredine. Rezultat: ukoliko međunarodna zajednica uskoro ne smisli neku efektivnu politiku u zaštiti klime, troškovi država u borbi protiv posledica će se utrostručiti.

Ukoliko se sporazum o klimi ugovori do 2015, na Svetskoj konferenciji o klimi koja će se tada održati u Parizu, privredni rast će u kratkom roku pasti za dva odsto, jer će zemlje morati da izdvajaju puno novca za borbu protiv efekta staklene bašte. Ukoliko sporazum bude potpisan 2030, pad će biti sedam odsto, predviđa Edenhoferova studija.

Ugljen-dioksid mora postati skuplji

Edenofer pokušava da skrene pažnju šefovima vlada i država, kako bi shvatili koliko je važno držati se ostvarljivog cilja od „dva stepena“. Trebalo bi ustanoviti trgovinski sistem za ugljen-dioksid na globalnom nivou, kaže on, i to sa cenama između 20 i paprenih 50 evra po toni. Samo tako će fosilna goriva biti toliko skupa da će privreda preći na neku drugu vrstu energije. Trenutno postoje samo pojedinačna takva tržišta, na primer u Evropi. Tamo je cena po toni CO2 - tri evra.

Velike rasprave mogla bi potaknuti jedna druga

Edenhoferova ideja: osim klasične obnovljive energije poput one dobijene iz energije vetra i sunca, on se zalaže i za puno veću upotrebu biomase kao energenta, čiji bi CO2 trebalo odvajati i otpremati duboko pod Zemljinu površinu.

Međutim, biljke koje mogu da služe kao energent, mnogi naučnici smatraju teško održivim rešenjem, jer bi biljke zapravo trebalo da služe za proizvodnju hrane. Edenhofer tvrdi da se bez korišćenja biomase, cilj od dva stepena Celzijusovih, može otpisati.

Zaključak svega je da je potrebno desetostruko povećanje cene za emisiju ugljenog-dioksida i nova sporna tehnika, koja još nije razrađena, kojom bi se biomasa mogla učiniti bezbednom po okolinu. Edenhofer veruje da je to moguće. Ali postoji jedan veliki problem – nedovoljno interesovanje političara.

Autor Jens Turau / Snježana Kobešćak
Redakcija: Jakov Leon