Johanis: Moja pobeda je signal političarima

DW: Pobedili ste na izborima prilično ubedljivo, iako su sve ankete pred drugi krug izbora pokazivale prednost aktuelnog premijera Viktora Ponte. Šta je prelomilo izbornu trku, čiji ishod se sada naziva „istorijskim“?

Klaus Johanis: Istorijska je pre svega neočekivano visoka izlaznost. Čitav svet je mogao da vidi koliko je jaka volja Rumuna za demokratijom i slobodom. To je bilo impresivno! Verujem da sam razbio čitav niz klišea i predrasuda o načinu na koji se vodi politika i o tome šta je uopšte moguće u Rumuniji. Birači su to razumeli. Njihov glas i njihov masovni izlazak na izbore poslali su jasan signal: Rumuni žele duboke promene načina na koji se u njihovoj zemlji do sada vodila politika.

Kakva je Vaša vizija Rumunije?

Želim jaku i naprednu zemlju. Konkretnije, to je Rumunija u kojoj će svako raditi svoj posao, započeti projekti će biti i završavani, zakon će važiti za sve, a političari i institucije biće u službi građana. Zajedno možemo da uredimo Rumuniju onako kako želimo. U svom izbornom programu sam predložio 11 velikih tema koje treba da obradimo u konsenzusu društva i političke klase. Tu pre svega mislim na velike državne sistem poput zdravstva, obrazovanja, penzija, ali i privrede.

Obećali ste pravnu državu i borbu protiv korupcije. Da li će to ići sa socijalističkom većinom u parlamentu? Do sada smo gledali borbu socijaldemokratske vlade Viktora Ponte i konzervativnog predsednika Trajana Baseskua…

Mislim da predsednik ima značajnu ulogu u očuvanju pravne države i nezavisnosti pravosuđa, što uključuje i borbu protiv korupcije. Ovi elementi su od velikog značaja za demokratiju u Rumuniji – to moraju da shvate sve vladajuće koalicije, sve partije. Svejedno ko ima većinu u skupštini, neophodan je politički konsenzus. Ne trebaju nam dobre namere, trebaju nam dela. U prvom govoru nakon izbora pozvao sam političke partije da jasnim koracima dokažu da su razumeli pravi ishod glasanja. Konkretno mislim na konačno odbacivanje planiranog zakona o amnestiji onih koju su proglašeni krivim za korupciju i prihvatanje svih zahteva tužilaštva za ukidanje imuniteta poslanicima koji su optuženi za korupciju. To je sve sprovedeno za dva dana. Dakle može! Predsednik može biti neko ko upravlja ka konsenzusu u centralnim pitanjima.

Rumunija je država EU sa najdužom granicom prema Ukrajini. Kakvi su Vaši spoljnopolitički prioriteti u kontekstu krize u Ukrajini?

Kao predsednik ću nastaviti i učvrstiti aktuelni pravac naše spoljne politike: strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, jačanje uloge Rumunije u NATO i EU. U komplikovanoj geopolitičkoj situaciji Rumunija će se ponašati kao ozbiljan i proveren partner na kojeg naši saveznici mogu da se oslone.

U kampanji ste dobili podršku nemačkih političara, čak i kancelarke Merkel. Hoće li nemačko-rumunski odnosi ući u novu etapu?

Da, mislim da doživljavamo novu fazu. To ne važi samo za odnose sa Nemačkom. Ubeđen sam da Rumunija generalno mora da poboljša imidž u okviru Evropske unije. Rumunija može i mora da bude aktivnija u organizacijama kojima pripada u da bolje iskoristi potencijal.

*Klaus Johanis, 1959, u nedelju je izabran za petog predsednika Rumunije. Od ove godine vodi Nacionalnu liberalnu partiju, dok je ranije vodio Demokratski forum Nemaca u Rumuniji. Na političku scenu stupio je 2000. godine kao gradonačelnik Sibinja i na toj funkciji je ostao do danas. Pripadnik je manjine transilvanijskih Saksonaca koji su se na područje Rumunije naseljavali u 12. veku.