Jordanska tragedija

Jordanci su od utorka (3.2.) uveče u šoku. Video-snimak „Islamske države“ bacio je u senku sve dosadašnje grozote koje su počinili pripadnici IS. Na videu se vidi kako pilota Muaza al-Kazazba živog spaljuju. Njegov avion pripadnici IS oborili su iznad severne Sirije.

U jordanskim medijima može se uočiti zapanjenost i bes. Oni prenose da će teroristi brzo uvideti da je to samo ujedinilo Jordance i da će borba protiv IS biti pojačana. „Imamo dovoljno instrumenata u rukama za pobedu nad teroristima“, piše list Al Gad: „Jedan od prvih takvih instrumenata su smaknuća, koja su upravo obavljena.“

Smaknuće kao odgovor

Taj list pri tom misli na egzekuciju dvoje džihadista koja je obavljena u sredu (4.2.) ujutro, samo nekoliko časova nakon što je objavljen video snimak ubistva pilota. Jedna od smaknutih bila je žena: Sadžida al-Rišavi. Zajedno sa svojim mužem ona je 2005. učestvovala u seriji napada na više hotela u Amanu. Tada je poginulo 60 ljudi. Ona je, poput svog muža, nameravala da izvrši samoubilački napad, ali je upaljač na bombi koju je nosila zakazao. Uhapšena je i osuđena na smrt. Bila je članica grupe iz koje se potom razvio pokret IS. „Islamska država“ u početku je izražavala spremnost da razmeni zarobljenog pilota za Sadžidu al-Rišavi i druge uhapšene teroriste, ali je pilot u tom trenutku verovatno već bio mrtav.

Otac ubijenog pilota smatra da je smrtna kazna za atentatorku bio korak u pravom smeru. On je od vlade tražio da osveti smrt njegovog sina. „Sadžida al-Rišavi je ništa spram mog sina“, kaže on. „Njeno smaknuće nije ništa spram načina na koji je ubijen Muaz. Njena smrt nije dovoljna.“

Dugoročni izazovi

Smrtna kazna za dvoje terorista u tako usijanoj atmosferi je razumljiva, kaže politikolog Barah Mikail koji živi u Madridu i član je trusta mozgova FRIDE (Fundación para las Relaciones Internacionales y Exteriores). Ipak, pod znakom je pitanja da li će to imati neki dugoročan efekat. „Princip 'oko za oko, zub za zub' teško da može da reši osnovne probleme koji su doveli do stvaranja IS“, kaže Mikail.

I u samom Jordanu ima građana koji gaje simpatije prema „Islamskoj državi“. Oni su doduše u manjini, ali predstavljaju snagu s kojom IS računa. Proteklog leta je zastava tog pokreta istaknuta u gradu Man, na jugu Jordana. Ona je u međuvremenu uklonjena. U Siriji se u redovima IS bori nekoliko hiljada Jordanaca. Oni predstavljaju jedan od najvećih kontigenata „stranaca“ među pripadnicima tog pokreta.

Taj angažman je dobrim delom posledica teške privredne situacije u Jordanu. Nezaposlenost iznosi 12 odsto, a prosečna plata je oko 500 evra. Ta zemlja se bori i sa talasom izbeglica. Jordanu su bile potrebne decenije da se izbori sa problemom stotine hiljada palestinskih izbeglica koje su pristigle nakon proglašenja države Izrael. Potom je i iz Sirije stiglo oko milion izbeglica. To na veliki ispit stavlja čak i tradicionalno velikodušno jordansko gostoprimstvo.

Mnogim Jordancima smeta i to što je u njihovoj zemlji stacionirano oko 10.000 američkih vojnika. Mnogi građani ne razumeju zašto se kralj Abdulah pridružio alijansi protiv „Islamske države“, a da istovremeno ništa ne preduzima protiv vlade sirijskog diktatora Asada koji, smatraju, nije samo doprineo ubistvima stotina hiljada Sirijaca, nego je ciljano omogućio i da IS dostigne sadašnju snagu.

„Borba do posljednjeg daha“

Jordan se s velikom odlučnošću uključio u alijansu protiv „Islamske države“ koju predvode SAD. „Taj angažman je ispravan, ali on ima svoje granice“, smatra politikolog Bahra Mikail. „Teroriste je teško impresionirati vojnom silom, oni su spremni da se bore dok ne poginu.“

Zbog svega toga je, osim vojne, potrebno imati i političku strategiju. Problem je što ni ona neće moći da dâ brze rezultate. Za tako nešto su jordanski problemi isuviše kompleksni. U svim arapskim državama vlada velika nezaposlenost među mladima, a raširena je i korupcija. U zapadnim državama se mnogi mladi arapskog porekla ne osećaju prihvaćenim. To sve više mladih nagoni da se pridruže IS. „Ukoliko se ne reše ti problemi, onda će se sve više mladih okretati 'Islamskoj državi'“, kaže Mikail.

Neviđena brutalnost IS može se objasniti upravo time, tvrdi taj politikolog. Teroristi, veruje on, igraju na kartu da će snimci ubistava na internetu nagnati delove stanovništva arapskih država da se pobune protiv svojih vlada. Poruka koju šalje IS je da te vlade nisu u stanju da zaštite građane od terorizma. To umanjuje legitimitet tih vlada. Ali to je samo deo poruke. Objavljivanje snimka ubistva Muaza al-Kazazbe na internetu ujedno je i poruka koja glasi: „Onaj ko se suprotstavi IS, taj bi mogao da doživi sličnu sudbinu.“