Još je rano za revoluciju u Belorusiji

Za znake takve revolucije je još rano, smatra beloruski sociolog Oleg Manajev. On je osnivač nezavisnog Instituta za socijalnoekonomske i političke studije. Njegov litvanski kolega, politikolog Lauras Belinis, primećuje da je vođstvo u Belorusiji još uvek dobro organizovano, a da pri tome većine ljudi još nije spremna da artikuliše svoju političku volju.

Nemački publicista i stručnjak za Belorusiju Ingo Pec ukazuje da aktuelni talas protesta ne predvodi neki opozicioni vođa: glavni pripadnici opozicije su ili u zatvoru ili u egzilu. Preostali opoziconari ne znaju kako da se sada postave, prenosi Pec. On smatra da će oni radije sačekati da protesti poprime razmere koje bi značile realnu opasnost za režim, te da će tek tada da se umešaju i pokušaju da usmere proteste u jednom određenom političkom pravcu.

Protest srednjeg sloja

Stručnjaci su složni u oceni da sadašnji protesti protiv Lukašenkovog režima imaju novi kvalitet. To mišljenje deli i Kornelijus Ohman iz fondacije „Bertelsman“. Bunt protiv režima je zahvatio srednje društvene slojeve, kaže Ohman, i dodaje: „Ovo što sada vidimo jeste prethodnica socijalnih nereda. To su ljudi koji do sada nisu bili politički aktivni i koji sada protestuju zbog svog socijalnog položaja“, što je i razlog zbog koga su ovi protesti tako opasni za predsednika Belorusije.

Publicista Pec ukazuje da prvi put u istoriji nezavisne Belorusije ne protestuju samo ljudi u Minsku, već i u više od 20 beloruskih gradova. Osim toga, ovaj put na ulice nije izašla samo mlada urbana elita, već su tu i predstavnici srednjeg sloja - ljudi koji su poslednjih godina u jeku liberalizacije uspeli da steknu određeni imetak i koji sada grcaju pod inflacijom.

Uzor „arapsko proleće“?

I „Bertelsmanov“ stručnjak Ohman smatra da nema mesta paralelama sa „arapskim prolećem“. „Tako daleko se u Belorusiji nije odmaklo, tamo se radi o spontanim socijalnim nemirima“. Jer, Belorusija je ipak država koja funkcioniše, sa netaknutim obrazovnim sistemom, medicinskim staranjem i redovnom isplatom penzija.

Doduše, uslovi života i raspoloženje su se za samo godinu dana drastično pogoršali, podseća Manajev: „Danas troje od četvoro građana kažu da im se materijalno stanje tokom poslednja tri meseca bitni pogoršalo. Tako nešto već dugo nismo imali“.

Hiljade nezadovoljnih - bez programa

Loše raspoloženje se negativno odražava na poverenje u državu i njeno vođstvo. Sve više Belorusa sumnja u sposobnosti vlasti da se nosi sa aktuelnim problemima, dopunjava politolog Belinis. Sociolog Manajev podseća da je 2002, kada je popularnost predsednika Lukašenka veoma nisko pala, država zahvaljujući ruskoj finansijskoj injekciji uspela da stabilizuje privredu i tako ućutka nezadovoljstvo.

Dalji razvoj Belorusije, kaže Manajev, zavisi od toga hoće li režim uspeti da sanira privredu i poboljša materijalnu situaciju - novcem Rusije, Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske unije. I šta će biti ako ne uspe? „Tada će nezadovoljstvo naroda rasti sve dok na ulice ne izađu hiljade ljudi bez političkog programa“.

„Vruća jesen“ u Belorusiji

Kornelijus Ohman se slaže sa ovakvim prognozama. Većina ljudi ne razmišlja o podršci određenom političaru, već oni protestuju zbog stalnog pogoršavanja situacije na tržištu rada i zbog rasta cena. „Država polako postaje insolventna; Rusija je prekinula snabdevanje strujom. Sledeće rate moraju da se otplaćuju. Mislim da smo u Belorusiji na pragu vruće jeseni“. Preterana reakcija specijalaca na protestne akcije proteklog vikenda pokazuje da je režim u Minsku postao nervozan. „To je za mene dokaz da je sistem priteran leđima uza zid i da pokušava da i najmanje nerede uguši još u nastajanju“.

Publicista Ingo Pelc bavi se Belorusijom već 15 godina. „Vrlo sam oprezan sa spekulacijama. Tokom leta, kada je veliki broj Belorusa na selu, ljudi će imati dovoljno hrane. Ali, kada dođe zima, treba platiti grejanje a namirnice će poskupeti. Ovaj stručnjak je ubeđen: ako Lukašenko dotle ne uspe da postavi privredu na noge, neće više moći ni da zaustavi demonstracije“.

Autori: Vladimir Dorokhov / Birgit Gerc / S. Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković