Još jedna presuda tipa „Da, ali!“

Ustavne sudije upozoravaju da se nemačke garancije moraju ograničiti na 190 milijardi evra i da izdvajanja većih finansijskih sredstava za stalni Fond za spas evra sme da bude samo uz izričitu saglasnost izabranih predstavnika naroda. Za donji i gornji dom nemačkog parlamenta traži se više učešća u donošenju odluka koje se tiču ESM.

To je još jedna u nizu sličnih odluka Ustavnog suda koje se tiču briselske politike spasavanja evra. I pre godinu dana sudije u Karlsrueu donele su presudu o privremenom Fondu za spas evra. Tada su rekli da je u skladu sa Osnovnim zakonom, ali samo ako pravo učestvovanja u odlučivanju, koje ima nemački parlament, ne bude suženo odlukama posebnih tela. Time je Ustavni sud Berlinu i Briselu ipak dao zeleno svetlo da nastave putem kojim su krenuli.

Korekcije iz Karlsruea

Savezni ustavni sud u Nemačkoj uživa veliki ugled i poverenje građana i to više nego Berlin. A o Briselu i da ne govorimo. Presude u Karlsrueu često predstavljaju korekciju političkih odluka Berlina. Ali predmeti su sada postali mnogo komplikovaniji. Odavno se ne radi samo o tome da se ispita da li je neki zakon u skladu sa Osnovnim zakonom ili ne.

Niko ne može tačno da predvidi da li će i kako tržišta reagovati na odluke političara, privrednika ili sudova. Možda niko ne bi ni trepnuo da je Ustavni sud odbacio ESM. Konačno, sada bi i Evropska centralna banka mogla da preuzme finansiranje dugova, s obzirom na to da je objavila da će krenuti sa kupovinom državnih obveznica prezaduženih zemalja. U tom slučaju bi ESM bio suvišan.

Gubi li sud značaj?

S druge strane, presudama Ustavnog suda po principu „Da, ali“, taj organ kao da sve više gubi na značaju. Pojačava se sumnja da mnogi koriste Ustavni sud za ostvarenje svojih interesa. Tako su kritičari evra sebi zacrtali da što više blokiraju mere za njegov spas. U tu svrhu oni instrumentalizuju Ustavni sud u Karlsrueu i nanose mu štetu. To je uradio i poslanik bavarskih demohrišćana (CSU) Peter Gauvajler, koji je svojom žalbom samo želeo da odloži odluku o ESM.

Predsednik Ustavnog suda u obrazloženju presude naglašava da Sud nije ispitivao usaglašenost ESM sa evropskim pravom. Ali, zabrana preuzimanja dugova drugih zemalja jeste u domenu evropskog prava. Zar nije aktuelni proces bio mogućnost da se ceo predmet prebaci na Evropski sud u Luksemburgu. Tako je ispitivanje spornih mera za spas evra mogao da preuzme evropski, a ne jedan nacionalni sud. Okosnica ne bi više bio nemački Osnovni zakon, već evropski Ustav. A presuda bi bila proevropska i imala obavezujući karakter za sve građane Evropske unije. To je nešto što Evropi trenutno nedostaje.

Međutim, prebaciti predmet u Luksemburg značilo bi priznanje sudija Ustavnog suda, da nisu poslednja instanca. Zato se iz Karlsruea i u budućnosti mogu očekivati odluke tipa „Da, ali!“ Samo što će takve presude svaki put sve više gubiti na značaju.

Komentar: Dafne Gratvol
Odgovorni urednik: Ivan Đerković