Još nije vreme za navijače na stadionima
U nedelju je na televiziji prenošena utakmica prvog kola Nemačkog kupa (DFB) između trećeligaša Hanze iz Rostoka i povratnika u Prvu Bundesligu Štutgarta. Meč je bio napet i gotovo da se uopšte nije videlo da između ta dva tima stoje čitave dve lige. Možda je to zasluga i navijača Rostoka. Na stadionu je bilo 7.500 ljudi, a pravili su buku kao da je stadion pun. To je moguće zato što je savezna nemačka pokrajina Meklenburg Prednja Pomeranija ukinula neke od zabrana zbog niskog broja zaraza.
A u ponedeljak je u Drezdenu trećeligaš Dinamo iz daljeg takmišenja izbacio drugoligaša Hamburger SV nakon rezultata 4:1. Na kraju utakmice odbrambeni igrač Hamburga Toni Lajstner došao je do novinara da dâ izjavu u kameru, ali ga pritom očigledno neko od navijača Drezdena vređao. Lajstner je izgubio kontrolu, popeo se na tribinu i jednog navijača oborio na tlo. Redari su ipak uspeli da ga zadrže. Ta nepromišljena akcija Lajstnera (naslovna fotografija) pokazuje u kojoj meri su i na stadionu u Drezdenu tribine bile delimično gusto popunjene.
Predstavnici fudbalskih navijača su proteklih meseci uporno tražili da im se pruži više poverenja. I ozbiljno su se naljutili kada je Nemačka fudbalska liga (DFL) predstavila koncept po kojem bi navijači mogli da se vrate na stadione. Zabrana svakog alkohola, nema navijača gostujućeg tima, samo delimična popunjenost stadiona, nema ulaznica za stajanje... Fudbalski navijači su to nazvali „nerazumnim ograničenjima“. U stvari rekli su da je „osuđivanje navijača bez opravdanih osnova“.
Ali prizori iz Rostoka i Drezdena jasno pokazuju da se navijači – čak i kad znaju da ih sad svi pažljivo posmatraju – ne pridržavaju ni najosnovnija pravila. Mnogi ljudi na tribinama nemaju masku na licu, neki ih pogrešno nose, a gotovo niko se ne pridržava propisa o međusobnoj udaljenosti. Viče se i peva, ljudi se grle.
Sve je to razumljivo, jer fudbal izaziva emocije. Razlog da se ode na stadion leži tačno u tome – u bliskoj socijalnoj razmeni s istomišljenicima, u pevanju, navijanju, slavlju – za mnoge i u alkoholu. Pa ko još može da zadrži svoja osećanja kad njegov tim sa dna tabele upravo pobeđuje favorita?
Zato je odluka nadležnih organa tih pokrajina da se na početku sezone ipak delimično dozvoli poseta na fudbalskim utakmicama – fatalno pogrešna. A nije da ne želimo to da priuštimo navijačima. Svakom ljubitelju fudbala nedostaje uobičajena kulisa navijača na stadionima, ali s obzirom na ponovni rast broja slučajeva zaraze, jednostavno još nije vreme za to.
Prvo i prvo: ako navijači smeju opet na stadione, onda političari moraju da objasne tu svoju odluku. Jer, ako je dozvoljeno slavlje i pesma na stadionima, onda to mora da bude dozvoljeno i na proslavama, koncertima, festivalima, diskotekama, u horovima, na karnevalima.
Ali da još nije vreme za to pokazuje i najnoviji slučaj jedne 26-godišnje Amerikanke iz jednog hotela u Garmiš-Partenkirhenu. Ona se tamo nije pridržavala odredbe o samoizolaciji nakon povratka s odmora i uprkos tome što je imala simptome krenula je u obilazak kafana. Rezultat: čitavo mesto je postalo žarište korone. Jer, jedna crna ovca je dovoljna da se sve pokvari.