Juriš na Štazi (u režiji Štazija)

Da je narod upao u berlinsku centralu Štazija još krajem oktobra 1989, neposredno pred pad Berlinskog zida, verovatno bi došlo do krvoprolića. Tada je još bila predviđena upotreba vatrenog oružja u cilju otklanjanja opasnosti, kao što proizilazi iz zaplenjenih Štazijevih dokumenata.

Samo tri meseca kasnije, o tome više nije bilo reči. Naprotiv: Savet ministara DDR-a zatražio je od narodne milicije da nađe predstavnike građanskog pokreta kako bi spolja obezbeđivali pomenutu centralu.

Takvom izlaženju u susret građanima niko se nije nadao, mada su demonstranti tada već zahtevali mnogo više. 15. januara 1990, kasno popodne, hiljade ljudi su se okupile pred centralom Štazija i tražile da uđu. Istočnonemačka televizija je sve to direktno prenosila. Ponovile su se slike koje su mesec dana ranije već mogle da se vide u Lajpcigu i drugim gradovima pred objektima Štazija.

„Čudna situacija“

„Krivci treba da odgovaraju, ali mi nećemo nasilje! Pred zgradom državne bezbednosti za red se brinu redari građanske inicijative. Pustite novinare da uđu!“

Građani su zauzeli centralu Štazija u Berlinu i to je bio vrhunac u čitavoj seriji takvih akcija u Nemačkoj Demokratskoj Republici. Kristijan Halbrok je bio jedan od građana koji su prisustvovali tim akcijama.

„Zgrada - loše osvetljena, tu i tamo samo poneki stražar. Na nekim mestima videla su se fino obrađena oštećenja objekta ili prevrnute kutije sa beznačajnim papirima. S druge strane, nigde se nisu videli razjareni demonstranti koji demoliraju zgradu. Svi su se pitali: kako je došlo do ovoga? Čudna situacija.“

Prethodno uklonili tragove

Čudno je bilo pre svega to što su demonstranti, umesto da prodru u službeno sedište Štazijevog ministra, prošli pored njega i prodrli u prostorije za uslužni servis i snabdevanje. Ta okolnost je dala povoda spekulacijama prema kojima je juriš na centralu Štazija zapravo režirao sam Štazi.

Grotesknih scena bilo je i drugde, a svima je zajedničko neverovatno učtivo ophođenje demonstranata i Štazijevaca koje su zatekli u zauzetim zgradama. Mnogi smatraju da su Štazijevi službenici mogli da budu učtivi zato što su imali dovoljno vremena da uklone sve tragove. Veliki broj građana svedoči o lomačama na gradskim periferijama - na kojima su verovatno gorela bitna dokumenta. No, mnoga dokumenta su ipak i sačuvana, a do danas je raskrinkana štazijevska prošlost mnogih političara i javnih ličnosti.

Autori: Marsel Firstenau / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković