Kacin: Reforme su suština pregovora sa EU

DW: Srbija ulazi u izborni proces, uz zvaničan stav da su prevremeni izbori neohodni radi ubrzanja reformskog procesa u zemlji. Gde se u trenutnim političkim konstelacijma u zemlji vidi prostor za formiranje jedne nove, brže i efikasnije Vlade?

Jelko Kacin: „Odlazak na izbore je unutrašnja stvar Srbije. Jedino što je relevantno za Evropsku uniju jeste da se tempo reformi ne uspori. Da li će sledeća Vlada biti brža i efikasnija, to zavisi od građana Srbije, ali pre svega od odluka koje politički lideri budu donosili nakon njenog formiranja. Uvek može bolje i brže i ja, kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju uvek hrabrim vodeće političare da budu ambiciozniji.“

Da li Vas brine to što je zaustavljeno donošenje četiri reformska zakona u oblasti privrede koje je predložio bivši ministar Saša Radulović?

„Moj izveštaj o Srbiji koji je usvojen u januaru na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta poziva na strukturne reforme srpske ekonomije koje već mnogo kasne. Nije na meni da podržim bilo koje konkretno zakonsko rešenje, ali ono što je izvesno jeste da će način na koji funkcionišu tržište rada i javna preduzeća, da izdvojim samo te dve ključne stvari, morati da se menja da bi se srpska ekonomija pripremila za tržišnu utakmicu unutar Evropske unije. Pored vladavine prava, najvažnije reforme tokom pregovora o članstvu će biti upravo ekonomskog karaktera.“

Da li smatrate da je slaba, razjedinjna i marginalizovana opozicija opasnost za demokratske procese u zemlji?

„Svaka demokratija mora da ima aktivnu i agilnu opoziciju. Tu Srbija nije izuzetak, naprotiv. Međutim, ne smatram da je demokratija u Srbiji u opasnosti. Slobodni i fer izbori su integralni deo političkog procesa u Srbiji, iako postoji još mnogo mesta za unapređenje medijske scene. Međutim, kvalitet demokratskog političkog procesa direktno zavisi od opozicije i njenog delovanja na kvalitet javne rasprave. Odluka o tome da li će ići na izbore u jednom ili više blokova je na liderima opozicije. Voleo bih kada bi građani Srbije mogli da slušaju više o programskim načelima i predlozima praktičnih politika, nego da budu puki posmatrači prepucavanja vladajućih i opozicionih partija, što je ponekad slučaj.“

Pored izbora u Srbiji, tokom ove godine očekuju nas i i parlamentarni izbori na Kosovu, ali i izbori u Evropskoj uniji. I Srbiju i Kosovo očekuje imenovanje novih premijera, a mandat šefice diplomatije EU Ketrin Ešton ističe u novembru. Koliko se sve to može odraziti na do sada uspešan proces dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?

„Dačić i Tači su utrli put novim Vladama u Srbiji i na Kosovu, ostali oni na svojim pozicijama ili ne. Trenutno samo manje političke partije u Srbiji i na Kosovu ne podržavaju dijalog i nastavak normalizacije odnosa. Naredna runda dijaloga zakazana je za 12. februar, što je usred kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji. Ukratko, dijalog će se nastaviti i pored implementacije Aprilskog sporazuma, teme će biti i pitanje nestalih, imovine i statusa SPC, ali nadam se i pitanje ekonomske saradnje i mogućih infrastrukturnih projekata. Srbija i Kosovo polako shvataju da treba da budu partneri u procesu evropskih integracija, a ne sukobljene strane koje treba da 'izvuku' što više jedna od druge.“

Pred ponavljanje izbora za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, uhapšen je jedan od kandidata za gradonačelnika Oliver Ivanović. Odluku o pritvoru doneo je Osnovni sud u Mitrovici (na zahtev međunarodnog specijalog tužioca) – oko toga se trenutno „lome koplja“ u dijalogu dve strane. Koliko sve to može uticati na podizanje tenzija u prelomnom trenutku za formiranje Zajednice srpskih opština?

„Podizanje tenzija neće donesti dobro nikome, a ponajmanje srpskoj zajednici i Oliveru Ivanoviću. Treba pustiti da istraga, koja nema nikakve veze sa formiranjem Zajednice srpskih opština, ide svojim tokom.“

Kako gledate na činjenicu da se izabrani gradonačelink Mitrovice, Krstimir Pantić, povukao pre stupanja na dužnost, a da jedan od kandidata za tu funkciju, Dimitrije Janićijević, ubijen?

„Atentat na Dimitrija Janićijevića predstavlja tragediju za njegovu porodicu i bližnje, ali i za čitavu zajednicu Srba na Kosovu. Istovremeno, to je i poslednja opomena svim relevantnim faktorima, a tu ubrajam i Beograd i Prištinu, kao i Euleks, da konačno eliminišu organizovane kriminalne grupe na severu Kosova koje se očajnički suprotstavljaju uspostavljanju vladavine prava. Tome se mora stati na put jednom zasvagda. Akt ostavke gospodina Pantića razumem kao politički čin kojim je jasno stavio svima do znanja da ne želi da preuzme odgovornost za upravo ove napore vraćanja poverenja građana Kosova u institucije države i zakon.“

Nedavno ste sa kolegama evropskim parlamentarcima zatražili da se Srbiji, kao preduslov za napredak u pregovorima o članstvu u EU, postavi otkrivanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Pre dve godine Evropski parlament i Evropska komisija tražili su i hitnu reviziju 24 slučaja spornih privatizacija. Šta je potrebno da Srbija, bez pritiska iz Brisela, dođe do snage i motiva za rešavanje ovakvih pitanja?

„Rešavanje tih pitanja je upravo u interesu Srbije i njenih građana. Ekonomski oporavak i normalan evropski život dolazi samo uz vladavinu prava koja neće biti čvrsto uspostavljena u Srbiji dok god se ovi najkrupniji slučajevi neuspeha institucija ne reše. To mora biti dovoljna motivacija za rad na tim pitanjima i ja sam uveren da Srbija ima snage za to.“

Poslednjih dana sve češće možemo čuti ocenu da su očekivanja Srbije o ulasku u EU do 2020. godine „previše ambiciozna“. Da li je 2020. godina i Srbija kao 29 članica Evropske unije „preterani optimizam“ ili „ostvariva realnost“?

„Moglo bi biti realno očekivati ulazak Srbije u Evropsku uniju 2022. godine, ali to pre svega zavisi od tempa reformi u samoj zemlji. Hrvatska je vodila pregovore šest godina, dok je ratifikacija pristupnog Ugovora trajala dodatne dve. Međutim, kao što sam toliko puta istakao do sada, puko članstvo u Evropskoj uniji donosi mnoge prednosti i olakšice, ali poenta procesa pregovora je upravo u reformama koje će od Srbije napraviti stabilnu i otvorenu demokratiju sa brzim ekonomskim razvojem. Sam čin ulaska u EU to ne može doneti i zato smatram da je debata o datumu konačnog ulaska Srbije u Evropsku uniju pomalo bespredmetna.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković