Kad dete oboli od raka

Simone Klapsing, majka malog Juliana kojem je tada bilo svega šest godina, nikada neće zaboraviti dan kad joj je lekar saopštio tu vest. "To je bilo kao da vam je neko otvorio tlo pod nogama!" Ali u dijagnozu nije bilo sumnje: Julian ima limfom, tumor tesno povezan sa limfocitnim leukemijama.

Mališan se često žalio kako ga boli stomak

To je bilo neposredno nakon prvih školskih dana i prošlo je neko vreme dok roditelji nisu shvatili da to nema veze sa hranom. Doduše, ni stručnjaci u početku nisu slutili ništa loše. "Svi lekrai su mislili da je to od stresa u školi. Bili smo čak i u savetovalištu za roditelje. Ali niko nije znao, što se zaista događa."

Tek nakon mnogo testova i pregleda kroz koje je Julian morao da prođe, stigla je strašna vest: za bolove u stomaku kriv je rak. "Kad to pogodi vaše dete i kad ne znate, što uopšte da činite, onda se zaista osetite kao da ste došli do kraja. To je bilo stvarno užasno iskustvo", priča Julianova majka.

Julian se isprva nije posebno uzbuđivao zbog dijagnoze. Sa svojih šest godina još nije bio sveta razmera svoje bolesti. "Da sam Julijanu rekla da mora da operiše slepo crevo ili krajnike, to bi za njega bila ista stvar", objašnjava majka. "Trebalo mu je dugo vremena dok me prvi puta nije pitao, da li od toga može umreti."

Medicina na sreću daleko odmakla

Uz sav šok kada čuju da im dete ima smrtonosnu bolest, roditelje bi ipak mogla utešiti činjenica da je današnja medicina daleko odmakla i da su izgledi za uspešno lečenje prilično veliki. Opasnost jeste da se tumor u mladom telu brzo razvija, ali ono se i brzo prilagođava terapiji protiv opake bolesti. U međuvremenu, u 85 odsto slučajeva postoji nada za potpuno izlečenje, što je daleko više nego kad od raka obole odrasle osobe.

Danas je Julijanu osam godina i veselo trči kroz stan Klapsingovih, ne ostavlja utisak da je donedavno bio teško bolestan.Intenzivna terapija završena je pre pola godine i Julijan se dobro seća, šta sve nije smeo. "Nisam smeo da jedem trešnje i orahe. Nisam smeo jesti ni papriku, šljive, luk, salatu, pa ni meso".

Zbog hemoterapije Julijanov odbrambeni mehanizam bio je oslabljen, tako da je nekuvano povrće ili koštunjavo voće moglo biti preveliki izazov za njegovo telo. Zato Julijan nije smeo biti ni u društvo drugih ljudi - stalno je vladala opasnost da se zarazi. Na poklon je dobio i veliki bazen na naduvavanje, ali on još uvek stoji u kutiji - prevelika je opasnost da se i u vodi za kupanje nađu klice.

Za Julijana je bilo najgore od svega to što sa ocem nije smeo da se vozi na traktoru. Julijanov otac je poljoprivrednik i mališan se uopšte ne dvoumi oko toga šta će biti kad poraste. Vodi nas u sobu i pokazuje - traktore, u svim bojama i oblicima, kao uzorak na tepihu, na tapetama, posteljini i policama, može se videti na stotine modela poljoprivrednih mašina. Julijan obožava traktore i zna baš svaku marku.

Julijanov san je postao stvarnost

Za strast za traktore mališana obolelog od raka čuli su i u fabrici traktora „Claas“. Preko jednog udruženja iz Minstera, koje ispunjava želje teško oboleloj deci, zajedno sa ocem i najboljim prijateljem Feliksom proveli su čitav dan u fabrici i divili se novim traktorima.

Taj izlet je za Julijana bila nagrada jer se pune dve godine hrabro borio protiv teške bolesti. Stalno je morao u bolnicu, a morao je da se bori i s posledicama terapije: opadala mu je kosa, stalno mu je bilo loše i imao je rane u ustima.

Jer mali Julijan je dobijao jaku dozu lekova protiv raka. Gotovo je apsurdno da deca mogu podneti mnogo više lekova nego odrasli, pa tako i terapija ima više izgleda. S druge strane, mališani imaju sreće što i njihove ćelije raka obično nisu iste kao i kod odraslih, objašnjava Heribert Jirgens, šef Klinike za pedijatrijsku hematologiju i onkologiju u Minsteru: "Rak kod dece nastaje iz ćelija koje delom imaju još embrionalni karakter pa su tako i mnogo osetljivije - može se reći naivnije prema lekovima. Kod odraslih i kod zrelih tkiva, rak ima više mehanizama u borbi protiv lekova koje bi trebalo da ga odstrane."

Rak nastaje i zbog - odrastanja

I na kraju odgovor na pitanje uplašenih roditelja, kako je moguće da njihovo dete dobije rak kad još nije živeo dovoljno dugo da bi nešto ugrozilo njegovo zdravlje. Mnogi ne znaju kako postoji još jedna velika razlika između raka kod dece i kod odraslih: kod odraslih rak često dolazi od spoljnih uticaja, kao što su ishrana, psihičko opterećenje, pušenje ili život u nezdravoj okolini.

Kod dece - takva vrsta raka izuzetno je retka. Rak često ima veze s onim što se deci događa: ona rastu. Njihov čitav mladi organizam raste i kao u fabrici, na sve strane su deobe ćelija. Baš kod tih deoba može se pojaviti greška: "Kod dece se zato rak pojavljuje najčešće tamo, gde se i tkivo najbrže razvija: u njihovom obrambenom sistemu. A on se uglavnom sastoji od limfnih čvorova. Tako polovina mališana oboli od raka limfnih čvorova, dakle limfom ili neka vrsta leukemije, odnosno raka krvi. Kod mladih se najčešće dijagnostikuje i rak koštane srži, jer oni u pubertetu i rastu najbrže."

Dve godine nakon što je čuo užasnu vest, Julian mora samo jednom sedmično u bolnicu na pregled. Svi se nadaju kako je najteži deo prošao, a nakon leta će opet i u školu. Doduše, moraće da ponavlja razred, ali sada se pre svega veseli letu. Jer otac svaki dan sa traktoru odlazi na polja - i sad može i Julijan sa njim.

Autori: Greta Haman / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Jakov Leon