Kad ljudi i roboti postanu partneri

Pre gotovo stotinu godina simbol industrijskog napretka bili su veliki dimnjaci i ogromni, bučni, teretni vozovi, koji su transportovali čelik i ugalj. Pre četvrt veka to su bile automatizovane proizvodne trake, na kojima su radili roboti, a ne ljudi. Fabrika budućnosti, međutim, danas izgleda sasvim drukčije: u njoj rade roboti i ljudi, ruku pod ruku, a iz dimnjaka uopšte ne bi trebalo da izlazi nikakav dim. Osim toga, trebalo bi da se za proizvodnju iskoristi samo onoliko materijala, koliko bi, kao konačni proizvod, i izašlo iz fabrike.

Ove nedelje, u četvrtak, 15. maja 2014, institut Fraunhofer za alatne mašine i tehniku prerade (IWU) u Kemnicu je otvorio jednu takvu „uzornu fabriku". Ona u svom nazivu nosi skraćenicu „E3“. „Prvo 'E' odnosi se na energetsku i resursnu efikasnost, drugo na neutralnost po pitanju štetnih emisija, a treće na uključenost čoveka u proizvodnju“, objašnjava Mihael Čerkaski, inženjer ekonomije pri institutu Fraunhofer.

Stop rasipanju resursa

Jedan primer za prvo „E“, odnosno energetsku i resursnu efikasnost, Čerkaski drži u ruci: neku vrstu pogonske šipke, odnosno cilindričnu pogonsku osovinu sa jednim zupčanikom. „Proizvodni lanac za proizvodnju jedne ovakve pogonske šipke se skraćuje. Tako možemo da uštedimo na koracima u procesu i na vremenu.“

Do sada su se takvi delovi najpre oblikovali u na tokarskoj mašini, a zatim se metalnom frezom urezuju zubi u zupčanik. Pritom se stružu velike količine metala, koje se kasnije u komplikovanom procesu recikliraju.

U fabrici budućnosti takav metalni i drugi otpad uopšte ne nastaje, jer se proizvodi ne izrezuju, već kuju, odnosno izlivaju. Dakle, neki metal se zagreva i oblikuje po želji i potrebi, a sporedni efekat takve proizvodnje jeste to da ti delovi, kada se kasnije ugrade recimo u automobil, nisu više toliko glasni kao oni proizvedeni klasičnim metodama zato što su površine glatkije.

Smanjenje emisije štetnih gasova

Kod drugog „E“ radi se o tome da se stvara mala količina izduvnih gasova – na primer kroz efikasno korišćenje raspoložive energije. To se u stručnom žargonu zove „Energetski menadžment 2.0“, a u suštini znači da se proizvodnja energije bolje usklađuje i sinhronizujea.

„Na raspolaganju imamo energetsko snabdevanje od strane klasičnih ponuđača. Ali imamo i sopstvenu termoelektranu“, objašnjava direktor IWU, Matijas Puc. „Uz to dolazi solarna energija, a imaćemo i 'energetske rezervoare', tako da ćemo zaista moći da je 'energetski menadžment' i isprobamo.“

U fabrici budućnosti postojeća energija može da se prebacuje tamo gde je upravo neophodna. Osim toga, mašine kojima je potrebno mnogo energije, rade samo onda kada je na raspolaganju mnogo energije, na primer oko podne, pri jakom suncu, kada se i proizvodi mnogo energije iz solarnih izvora.

Bolji proizvodi kroz ljudsku kreativnost

Ali nije reč samo o mašinama: treće „E“ odnosi se na čoveka i njegovo uključivanje u proizvodni proces. „Čovek se sve više izbacuje iz proizvodnje“, objašnjava inženjer ekonomije Čerkaski, ali i dodaje da fabrika u kojoj rade samo roboti, bez ljudske radne snage, propušta svoje šanse. „Na primer pri proizvodnji individualnih proizvoda“, kaže šef IWU Puc. On dodaje da se ubuduće bez ljudske radne snage i fleksibilnog alata neće moći ukoliko mušterija, na primer, bude želeo da učestvuje u dizajniranju karoserije svog automobila.

Do sada su roboti bili smešteni u kavezima kako ne bi nehotice povredili nekog radnika. Ali u budućnosti će roboti i radnici sve uže sarađivati. To predstavlja izazov za naučnike, između ostalog i zbog zaštite na radnom mestu. „Strukovno udruženje do sada je uvek govorilo: 'To ne može!'“, kaže Puc. „Ipak, to za nas ostaje interesantno polje istraživanja: koliko radnog prostora čovek može da deli sa jednim robotom?“

Nove tehnike, ali dobro poznati proizvodi

Iako će načini proizvodnje u fabrici budućnosti biti novi, proizvodi koje će ti pogoni da proizvode svima su poznati. „Tu će se proizvoditi ista ona vrata koja se nalaze i na sasvim normalnom automobilu, s istim kvalitetom i istim koracima u procesu prerade“, kaže Puc.

Proizvođači automobila dolaze u Kemnic da bi razgledali fabriku budućnosti, jer teže ka rešenjima koja su već isprobana. Kod proizvođača važi pravilo: ako jednom ulože novac u neku proizvodnu tehnologiju, onda u stvarnoj proizvodnju ne sme da dođe do smetnji i kvarova.