Kad navijači na stadionu ogladne

Četvrto mesto na tabeli za Štutgart nije bilo dovoljno. Novi stadion, potencijalno okruženje za sponzore i zahtevni navijači, ulivaju nadu da bi ovaj klub mogao dospeti na više mesto na tabeli. Zbog toga su nadležni u Štutgartu odlučili da ulože i u novo osoblje za novu sezonu. Otvorena su i nove pečenjare za kobasice, štandovi za prodaju piva kao i nova loža za ugledne gledaoce. U novoj sezoni Štutgart namerava da da sve od sebe kako bi preuzeo vođstvo u prodaji kobasica na nemačkim stadionima.

To je verovatno i bio razlog što je Štutgart prvi put promenio vlasnika keteringa koji snabdeva stadion. U ovoj sezoni, koja je počela proteklog vikenda u renoviranoj Mercedes Benc Areni, kobasice i pivo prodavaće američka kompanija “Aramark”.

Time se Štutgart priključio trendu u Bundesligi: naime, više od pola prvoligaša su prodaju jela i pića prepustili “Aramarku”, kompaniji koja globalo deluje kao ketering firma i ne daje nikakvu šansu lokalnim i regionalnim ponuđačima, mesarima i prodavačima pića.

Promet od 10 milijardi evra

Kompanija “Aramark” iz Filadelfije ima godišnji promet od 10 milijardi evra, a firme ćerke “Eurest Sports & Food” čiji su klijenti trenutno Verder Bremen i TSG Hofenhajm, ali i organizatori teniskog prvenstva u Vimbldonu, imaju godišnji promet od 600 miliona evra.

“Tržište keteringa u Bundesligi izuzetno se brzo razvilo od Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine u Nemačkoj”, izjavio je Gerhard Šmit, jedan od organizatora“Eurest Sports & Food”. Pre svetskog prvenstva u Nemačkoj, pre pet godina, ponovo je sagrađen i saniran veliki broj stadiona, a uslovi za veliku i široku gastronomsku ponudu su u Nemačkoj najbolji u Evropi. Posao s Bundesligom je atraktivan, a borba za tržište žestoka.

Velika ketering preduzeća godišnje plaćaju svakom klubu oko pola miliona evra za kioske na stadionima, a često mogu nuditi i gastronomsku uslugu za lože. U toku jedne utakmice proda se od 8000 do 12.000 kobasica. Tu treba još dodati 12.000 do 15.000 čaša piva, a ako domaća ekipa pobedi onda se taj broj povećava. Veliki broj ugovora potpisuje se na pet godina, a nedavno je Hamburger SV potpisao ugovor od 4,1 miliona evra s “Aramarkom “ koji ističe tek 2017. godine.

“Ketering je, zbog velikog broja posetilaca, važan faktor u poslovanju svakog stadiona a time i za klubove”, naglašava Gerald Rosendal, šef sportske gastronomije u “Aramarku”. To su shvatili i u Štutgartu i počeli da sarađuju s vodećom kompanijom na tržištu.

Kobasica najvažnije jelo

“Kobasica na stadionu je najvažnije jelo Bundeslige”, izjavio je nedavno i predsednik nemačkog fudbalskog saveza (DFB). Teo Cvanziger je govorio u ime nekoliko miliona fudbalskih navijača u Nemačkoj. Međutim, navijači sadašnji trend posmatraju s određenom dozom uzdržanosti.

“Nema više mesara iz komšiluka koji je nudio svoje kobasice”, kaže Gerhard Šmit. Zbog logističkih razloga to više nije izvodljivo. Zato je sve više stadiona zamenilo klasični roštilj s visokotehnološkim kuhinjama i prodajnim mestima, na kojima se kobasice peku samo nekoliko minuta.

Naime, faza prodaje je kratka. 15 minuta u poluvremenu i nekoliko minuta pre i posle utakmice, i to je sve. Mnoga preduzeća koja nude ketering nadaju se da će klubovi uložiti u zabavni program pre i posle utakmice, čime bi se bi povećao vremenski okvir za prodaju piva i kobasica. “U svakom slučaju postoje mogućnosti za povećanje i produženje boravka navijača na stadionu, a time i mogućnosti njegove potrošnje”, smatra Šmit.

Usluge po želji navijača

Već sada preduzeća koja nude ketering usluge usklađuju sa željama navijača. “Nemačka je zemlja koja ima poseban odnos prema kobasicama”, upozorava Šmit. “Nemoguće je na svakom mestu prodavati sve vrste kobasica. Moramo imati u vidu da na pojedinim stadionima postoje lokalne verzije za određene vrste kobasica, samim tim što se takve kobasice i bolje prodaju”.

Drugim rečima: Dok se na jugu više prodaju nirnberške i frankfurtske, pa i crvene kobasice, na zapadu i istoku bolje će se prodavati kobasice sa sosom od karija, dok će se u Hamburgu ili Bremenu nuditi sendviči s ribom.

Koliko je ova tema važna govori i primer Dortmunda. Kada se na ondašnjem stadionu saznalo da se prodaju kobasica u kojima je meso iz fabrike Klemensa Teniesa, člana uprave konkurentskog kluba Šalkea, navijači Dortmunda su bojkotovali prodaju. Smanjio se promet i menadžer kluba morao je za iduću sezonu da pronađe drugog ponuđača.

Jedan od retkih suprotnih primera je klub Majnc, gde je upravo završen novi stadion sa starim isporučiocem jela i pića. “Gaulova gastronomija” ima 370 zaposlenih i u konkurenciji s drugim preduzećima na tom području je mala firma. To je domaća, porodična firma, samo nekoliko minuta udaljena od stadiona, koja već generacijama brine o navijačima.

Andreas Gaul, osnivač gastromonskog preduzeća poručuje da je vrlo verovatno da će se trend ubuduće promeniti i da će regionalni ponuđači preuzeti većinu stadiona i dobiti bitku u borbi s mega firmama.

Autor: A. Legović (žbs)
Odg. urednik: Jakov Leon