Kad Nemci rekonstruišu most

Kenedijev most u centru Bona izgrađen je pre 60 godina, i od tada nije obnavljan. Jedina promena koju je taj most pretrpeo do 2007. godine, bila je promena imena, čime je grad Bon odao počast ubijenom američkom predsedniku Džonu Kenediju.

Pločicu sa nazivom mosta odavno je progutala rđa. Korozija nije zaobišla ni ostatak mosta. Uvek je opasno kada se most predugo ne održava, jer zbog toga nastaju štete koje vode u sanaciju velikih razmera, kaže rukovodilac radova Verner Bergman. Godine 2003. odnosno 2005, stručnjaci su sukcesivno pojačavali upozorenja da su ispod mosta pukotine sve ozbiljnije. I već tada, građevinski, ali i saobraćajni inženjeri, počeli su da razmatraju pitanje regulisanja saobraćaja za vreme radova, napominje Bergman.

„Remont smo organizovali uz pomoć mnogih stručnjaka, a sve je pravovremeno isplanirano. Sa građevinskom firmom, koju smo angažovali, takođe smo dosta dobro izašli na kraj, pre svega zato što smo stalno insistirali na radu tačno prema našim planovima.“

Međutim, obnova za koju je izdvojeno 40 miliona evra nije baš tekla po planu, budući da je, najpre februar, a potom april 2010. bio planirani rok za završetak radova. Naš sagovornik ističe da uvek dođe do neke nepredviđene situacije. Sa tim jednostavno mora da se računa.

Most u funkciji i tokom radova

Propusna moć mosta Kenedi iznosi 25.000 vozila dnevno. Poređenja radi, Gazela je bila predviđena za nešto višu sumu – 38.000 vozila. Most u centru Bona dugačak je oko 400 metara, a za vreme radova, saobraćaj je usmeravan kako bi prolaz za pešake i bicikliste uvek bio na suprotnoj strani mosta u odnosu na radove.

„Organizacija je bila zahtevna: preko mosta vode po dve saobraćajne trake u oba pravca, a postoji i jedno bočno uključenje. Pre početka radova smo morali da postavimo veći broj tabli sa obaveštenjima za vozače, a tokom samih radova smo više puta menjali tok saobraćaja na mostu.“

Bergman dodaje da je za vreme sanacije, ojačavanja i širenja puta, saobraćaj tekao preko mosta. Motorna vozila su usmeravana preko tramvajskih šina na sredini puta. Ipak, Bergman ističe da alternativi pravci, ali i prevozna sredstva tokom radova generalno posmatrano nisu mogući.

„To je moguće samo za pojedinačna vozila, ali preko ovog mosta prelaze dve tramvajske i dve autobuske linije gradskog saobraćaja, pa na taj način svakog dana preko mosta prelazi i po 50.000 ljudi. Tako nešto ne bi moglo da se postigne čamcima i skelama.“

Iako radovi i dalje traju, građani već mogu da vide da je most proširen za deset metara, čime će protok vozila biti znatno uvećan i brži. Inače, poređenja radi, Bon u kome živi oko 320.000 stanovnika ima čak tri mosta preko Rajne od kojih su dva otprilike veličine Gazele, a treći, Kenedijev, veličine Brankovog mosta u Beogradu.

Autor: Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković