Kad pare građana odu na provod ministara

Nemci vole da putuju, a omiljena destinacija im je Španija. Tu se letos, kao i dugi niz godina pre toga, odmarala i bivša ministarka zdravlja Ula Šmit. I to ne bi bila vest da ona nije iz Berlina naručila službenu limuzinu da je vozi dok je na godišnjem odmoru.

A onda je mercedes ukraden i sve se saznalo…

Gospođa ministarska je na korišćenje službenog automobila zakonski imala pravo, ali javnost smatra da za političare vrede drugačiji aršini nego za obične građane. Uprkos žestokim kritikama, Ula Šmit nije podnela ostavku, ali je zato njena Socijaldemokratska partija (SPD) na saveznim parlamentarnim izborima te jeseni, osvojila najmanje glasova u svojoj istoriji.

„Saludos amigos!“

Primera nemoralnog povezivanja privatnog i javnog kod političara u Nemačkoj je mnogo: 1993. je Ginter Krauze morao da podnese ostavku na mesto ministra saobraćaja nakon što je otkriveno da je kućnu pomoćnicu plaćao novcem koji je dobijao od biroa za nezaposlene.

Iste godine, nemačka štampa je otkrila da je Maks Štrajbl (CSU), tadašnji bavarski predsednik vlade, išao na putovanja u daleke zemlje na račun različitih privatnih firmi. Mada sam Štrajbl u tome nije video ništa problematično, pritisak javnosti saterao ga je u ćošak:

„Imati prijatelje – je li to kod nas u CSU sramota“, rekao je Štrajbl pred Bavarskim parlamentom i pozdravio se rečima: „Saludos amigos!“ Nakon tog govora Štrajbl je podneo ostavku, a njegov slučaj postao je poznat kao: „Afera amigo“.

I vojnim avionom na Majorku

U novembru 1999. pod udarom kritika našao se tadašnji premijer Donje Saksonije Gerhard Glogovski zbog prigovora da mu je let u okviru svadbenog putovanja platio jedan turistički koncern:

„Načelo da je svako nevin dok mu se ne dokaže suprotno, koje važi za sve, čini se da ne vredi za političare mog ranga, jednako kao ni mogućnost da se branim u redovnom postupku. Funkcija predsednika vlade, kao i čast moje porodice i moja lična su ovim neopravdanim optužbama ugroženi. Ja sam zbog toga predsedniku parlamenta podneo ostavku“.

Onda je 2001. tadašnji ministar obrane Rudolf Šarping vojnim avionom iz dežurnog sastava leteo na odmor na Majorku.

Sledeće godine, 2002, ostavku je podneo tadašnji portparol stranke Zelenih Čem Ezdemir nakon što je otkriveno da je za privatne letove koristio nagradne milje odnosno nagradne bodove koje je skupio na službenim letovima. Ipak, njemu je ta odluka na kraju možda i dobro došla: šest godina kasnije on je došao na čelo Zelenih, kao prva osoba stranog porekla u Nemačkoj na jednoj takvoj funkciji.

Autori: Zoran Arbutina / Ivan Đerković

odg. urednik: Nemanja Rujević