Kad političari izmišljaju probleme...

Političari se na svojim funkcijama nalaze kako bi rešavali probleme. Ukoliko im to ne pođe za rukom, smatraju se nesposobnim. Ponekad političari rešavaju probleme koji uopšte ne postoje. Ili raspravljaju o tome šta bi trebalo uraditi ako problem nastane. To je česta pojava naročito za vreme izbornih kampanja. Upravo to se događa ove godine u Nemačkoj gde je javnost svedok svađe oko problema koji realno - ne postoji.

Problem koga još nema

Kuda sa zatvorenicima iz Gvantanama, glasi pitanje koje ovih dana zaokuplja nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera. Međutim, postavlja se pitanje: o kom problemu se radi? Za sada postoji samo najava američkog predsednika Baraka Obame da će zatvoriti Gvantanamo u roku od godinu dana. Najava je pozdravljena u Nemačkoj, Evropi i mnogim delovima sveta jer se postojanje tog zatvora protivi svim standardima demokratskih pravnih država. U Gvantanamu se trenutno nalazi 250 zatvorenika iz različitih zemalja, 60 je neosnovano zatvoreno.

Kakva bi to bila supersila...?

50 zatvorenika nema mogućnost da posle oslobađanja ode u svoje zemlje jer im tamo opet preti nasilje i zatvor. Međutim, činjenica je da SAD još nikoga nisu zamolile za pomoć kada je reč o zbrinjavanju i primanju zatvorenika iz Gvantanama. Uostalom, otvoreno govoreći, ponuditi perspektivu za 50 ljudi koji nemaju mogućnost da se vrate u svoje zemlje ne bi trebao da bude veliki problem za supersilu kakva je Amerika. U protivnom se i ne radi o supersili.

Pravi problem je – mnogo bliže

Nemački političari bi morali svoje interesovanje da preusmere na drugu stranu, u Sredozemlje, u Lampeduzu. Već danima, i ne po prvi put, tamo se u pretrpanim logorima nalazi 1.200 izbeglica iz Afrike. Uslovi koji tamo vladaju su neizdržljivi a Italija želi da donese preventivnu uredbu prema kojoj izbeglice ne smeju da budu smeštene u prihvatilišta na italijanskoj teritoriji nego odmah moraju biti vraćeni u Afriku. Ljudsko dostojanstvo je očito izostavljeno iz ove priče. Ovaj problem jeste realan i spada u nadležnost EU. Ministar spoljnih poslova Štajnmajer treba da zna da ove ljude na opasan put ne tera mržnja ili njihova duhovna baština nego nada u bolji život u Evropi. Ovi ljudi ne predstavljaju nikakvu opasnost za bezbednost.