Kad roditelji ne znaju šta da rade

General Ancajger piše o novoj seriji rialiti emisija „Super Neni“ u kojima diplomirani pedagog Katarina Zalfrank pomaže roditeljima (pred uključenim kamerama, naravno) koji nisu u stanju da se izbore sa teškim bremenom odgajanja vlastite dece.

Na početku emitovanja, ove emisije su bile izvrgnute snažnoj kritici, ali im je istovremeno dodeljena i nemačka nagrada za televizijska ostvarenja. Svaku epizodu „Super Neni“ prati dva miliona gledalaca.

Kako mama kaže

Zalfrank napominje da problemi na koje nailazi u nemačkim porodicama najčešće proističu iz činjenice da deca u pojedinim životnim situacijama ne reaguju onako kako to od njih očekuju roditelji. Pojedinac se u društvu nalazi pod pritiskom da mora da bude savršen i taj pritisak se prenosi sa generacije na generaciju. Važno je istaći da decu odgajaju i roditelji koji su sami iskusili život u poremećenim porodicama kao i činjenicu da ni odrasli, kao uostalom ni celokupno društvo, ne znaju mnogo o određenim razvojnim fazama dece. Krize pripadaju svakodnevici, a danas se vrlo često prebrzo sve podvodi pod bolesno ponašanje. Ne postoji mogućnost isprobavanja sopstvenih mogućnosti. Zbog toga je neophodno da roditelji rade na sebi i preispituju svoje standarde“.

Sport- neka hvala

Zidojče Cajtung piše o sve većem problemu dece koja se ne kreću.

Sada već postoje deca koja u četvrtom razredu nisu u stanju da urade stoj na rukama. Deca nemaju ni najmanju želju za kretanjem, a mnoga su još i gojazna. Stručnjaci pozivaju na uzbunu i pokušavaju da oforme programe koji bi promenili ovakvu situaciju. Napominju da je za zdravlje dece neophodno da do šeste, sedme godine budu u pokretu do tri sata dnevno. Kretanje unapređuje motoriku i stvara kondiciju neophodnu za školu. Deci u osnovnoj školi je neophodno da se kreću bar sat vremena dnevno. Svakodnevica nažalost, izgleda sasvim drugačije. Motorika dece nazaduje, više nisu u stanju da izdrže duže hodanje.

Sport u školi nije dovoljan

U celom problemu postoje i socijalne razlike, deca iz useljeničkih i razdvojenih porodica češće nisu dovoljno pokretna, češće imaju višak kilograma i nisu dobro integrisana u sportska društva. Interesantno je napomenuti da devojčice manje učestvuju u sportskim aktivnostima od dečaka i ranije (sa deset godina) odustaju od sporta.

Obavezne školske aktivnosti nisu dovoljne. Deca vrlo često u sedećem položaju provode devet sati dnevno, u školi, pred komjuterom ili televizorom ili dok rade domaće zadatke za školu.

Interesantan podatak jeste da dečaci koji imaju višak kilograma, a bave se sportom, imaju manje problema sa zdravljem. Za devojčice je veoma važna preventiva zbog osteoporoze. Za čvrstinu kostiju najbitniji je period između desete i dvadesete godine. Sport jača muskulaturu i umanjuje bolove u leđima.

Lekari upozoravaju da suviše vremena pred televizorom uzrokuje lošije ocene u školi. Stručnjaci napominju i da se bavljenjem sportom deca socijalizuju, uče kako da izbegavaju sukobe, da preuzmu odgovornost. Grupno iskustvo je danas mnogo bitnije nego što je to bio slučaj pre deset ili dvadeset godina, kada su porodični odnosi bili bliži. Osim toga, deca u sportu upoznaju osećaj uspeha i pobede i iskušavaju svoje granice.

Pripremila: Ž.Bašić

Odg. urednica: D. Roščić