Kad se izgubi obraz

„Kad se izgubi obraz“, naslov je podužeg članka u kome nas list Frankfurter algemajne cajtung upoznaje sa radom epitetičara. Fotografija koja ilustruje ovo neobično zanimanje, objavljena već na naslovnoj strani, pomalo zbunjuje, a pomalo i plaši čitaoce, jer na njoj se vide dva ljudska nosa, dva uveta, te jedno oko zajedno sa delom čela i jagodice, sve to poređano po stolu, na kome su još i nekakvi nožići i skalpeli, kao i nekoliko činija sa tečnostima i praškovima razilčitih boja. Sve izgleda više kao plakat za neki najnoviji horor sa seciranjem žrtava nego kao slika koju bi neko očekivao u jednom visokotiražnom uglednom konzervativnom nadregionalnom dnevniku. Ispod fotografije piše da u čitavoj Nemačkoj ima samo 38 epitetičara.

Rešenje zagonetke je na strani 9: epitetičari su zanatlije koje krpe ljudska lica. Proteze za lica se zovu epiteze i izrađuju se od uglavnom od plastike i silikona. One zamenjuju delove koji su ranije presađivani sa mrtvih davalaca. U članku je, između ostalog, opisan slučaj pacijenta koji je ostao bez nosa, i na čijem primeru se vide svi problemi savremene epitetike: novi nos reaguje na spoljne uticaje drukčije od prave kože koja ga okružuje – i od koje počinje da se razlikuje po boji. Zbog toga takav nos mora da se obnovi svake dve godine.

Epiteze su potrošni delovi fizionomije. Ponekad ih na licu drže i magneti, što je vrlo praktično, jer nema rizičnog srastanja ili zašivanja. No, to može biti i šokantno za okolinu: list navodi primer čoveka koji je nekoliko puta u žurbi zaboravio da natakne veštački nos na lice i tako grdno uplašio komšije.

Dvostruko državljanstvo i vojni rok

List Zidojče cajtung na naslovnoj strani je objavio sasvim drukčiju, ali ne manje zanimljivu priču o Turcima, Grcima Rusima i drugim nemačkim građanima stranog porekla koji imaju dvostruko državljanstvo. Njih u Nemačkoj očekuje specijalan problem sa vojnom obavezom.

Do sada je bilateralnim sporazumima stvar bila rešena tako da onaj ko, pored nemačkog, ima i pasoš zemlje iz koje potiče, vojsku može da služi u Bundesveru. Ali, Nemačka će uskoro ukinuti vojnu obavezu, pa će takvi građani sada morati da služe vojsku u zemljama porekla. To za mnoge Turke nije baš privlačna opcija. Jer, u Nemačkoj je vojska mogla da se služi i bez oružja – u dobrotvornim organizacijama, to jest, u civilu. Regrute u Turskoj, međutim, čeka 15 meseci drila u anadolskim stepama ili na teritorijama gde većinsko stanovništvo čine Kurdi.

Sada se razmatraju razne mogućnosti, a jedna od njih je i odustajanje od pasoša države porekla. Turska sada nudi i mogućnost otkupa najvećeg dela vojnog roka za sumu između 5 i 10 hiljada evra. Ko to plati, ipak će morati na tri nedelje u uniformu - u jugozapadnu Anatoliju.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković