Kad se sretnu Gruzijac i Abhažanin

Ruski turisti ponovo šetaju promenadom u Suhumiju. Stari hotel Abhazija se renovira. U vreme Sovjetskog Saveza ovo mesto je bilo omiljena destinacija turista koji su išli na godišnji odmor. Said Agrba se, naravno, ne seća tog vremena.

„Rado bih video i druga mesta. Kao dete sam sanjao da putujem i da vidim druge zemlje“, kaže Said.

Na ostvarenje sna moraće još da pričeka. On je građanin Abhazije, republike koju su priznale samo dve države u svetu, Rusija i Nikaragva. Iako je u međuvremenu Rusija u Abhaziji podelila ruske pasoše, ambasadori zapadnih zemalja nisu preterano voljni da građanima Abhazije daju vize.

Ipak, prošle godine, Said je na poziv jedne organizacije iz Velike Britanije sa grupom mladih iz Abhazije i Gruzije boravio u Londonu. „Najteži trenutak je bio kad sam utvrdio da Gruzijci zaista misle ono što govore“.

Šta to govore Gruzijci?

„Rekao sam da je Abhazija gruzijska teritorija i da treba da žive sa nama. Oni nemaju budućnosti, niko ih neće priznati osim Rusije i Nikaragve“, kaže Laša Bsurašvili. On živi u Tbilisiju. Kada je počeo rat bio je dete. Promenadu u Suhumiju nikada nije video. Za Gruzijce je granica prema Abhaziji bila zatvorena.

„Kada sam prvi put sreo Abhazijce rekao sam: ja sam Laša, i nisam se borio u ratu. Ne plašim se da te gledam u oči, jer ti nisi odgovoran za ono što se događalo“, priseća se Laša.

Takav način razmišljanja ne podrazumeva se sam po sebi. Posledice rata još su prisutne - i na jednoj i na drugoj strani.

autori: Matijas Belinger / Željka Bašić Savić

odg. urednik: Nemanja Rujević