Kad te šef po ramenu potapše

Kada se šef vrati sa nekog seminara za rukovodioce i počne da tapše svoje radnike po ramenima, za njih je to uglavno neprijatno i - providno. Marko Nink, autor najnovije Galupove studije, kaže da "zaposleni imaju fine antene kojima mogu dobro da osete da li je pohvala zaista iskrena“.

Prema ovoj studiji, nemački šefovi retko kada prevale preko usta reči pohvale. Ali, postupanje prema devizi "dovoljna pohvala je kad nema pokude" ne može da motiviše radnike, kaže Nink: "Oni se povlače i polako padaju u rezignaciju. I onda rade još samo ono što se od njih stvarno traži."

Većina samo odrađuje ono što je nužno
Od oko 1.200 radnika ispitanih u Galupovoj studiji, samo svaki četvrti čuje od svog šefa pohvalu za dobar rad, a samo svaki treći smatra da njegovo mišljenje u firmi nešto znači. Većina - 63 odsto ispitanih - uglavnom samo odrađuje posao "po pravilu službe", kaže Nink. I pored snažog uspona nemačke privrede, to se nije promenilo. Neki menadžeri bi mogli da obrate pažnju na sledeći nalaz: gotovo svaki četvrti ispitanik je u sebi već dao otkaz. "A onaj ko je u glavi već raskrstio sa svojom firmom ponaša se destruktivno i huška i svoje kolege protiv nje."

Marko Nink prenosi da tu postoji određena opasnost od "zaraze": "da bi bilo neutralisano dejstvo takvog destruktivnog kolege, potrebne su najmanje četiri osobe koje će se tome suprotstavljati srcem i razumom."

Radnici koji su se u duši već oprostili od svog preduzeća, češće odsustvuju sa posla i na taj način štete čitavoj privredi. U studiji piše da se oni i po tome razlikuju od onih koji rade srcem. Ovi potonji godišnje imaju 3,5 neproduktivna dana manje. "Ako imamo u vidu da svaki dan nečijeg odsustva firmu košta oko 290 evra, onda je jasno da tu može da se nakupi velika suma", kaže Nink.

Jesu li nemački rukovodioci tako loši?
Zaposleni koji se ponedeljkom ujutro s mukom upućuju na posao, a utorkom već misle na vikend, ljudi su na koje rukovodstvo mora da obrati pažnju. Studija navodi na pitanje: jesu li nemački šefovi, kada je reč o rukovođenju zaposlenima, zaista tako loši? Sigurno nisu. Ali, i oni bi mogli ponšeto da nauče, i to bi im se svakako isplatilo, jer, naposletku, u pitanju je uspeh njihovog sopstvenog preduzeća.

Marko Nink preporučuje nemačkim rukovodiocima da vode redove razgovore sa svojim zaposlenima: "Pri tome važi pravilo: manje pričaj, a više slušaj. Onaj ko vodi takve informativne razgovore, ko se obraća svojim radnicima, poručuje im da je za njih zainteresovan."

Nemačka je - prosek

U poređenju sa drugim zemljama, Nemačka ne stoji tako loše kada je reč o stavu rukovodilaca prema učinku zaposlenih. Ona je negde u sredini liste: "U SAD ima duplo više zaposlenih koji 'rade srcem' nego u Nemačkoj. Ali, kada je reč o broju onih koji su u duši već dali otkaz, između Nemačke i SAD nema tako velikih razlika. Takvih u SAD ima 19 procenata, a u Nemačkoj - 23 procenta."

Studijom su obuhvaćeni i rukovodioci u azijskim zemljama ubrzanog industrijskog razvoja. U poređenju sa rukovodiocima u Japanu, Kini ili Indiji, nemački šefovi dobijaju nešto bolje ocene: "U Japanu, Kini i Indiji, trećina zaposlenih je u sebi već dala otkaz - a samo mali broj njih radi srcem i dušom - u Japanu sedam odsto njih, u Kini dva odsto, u Indiji osam odsto."

Autori: Monika Lomiler / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon