Kada je u igri novac, prijateljstvo prestaje

U tekstu naslovljenom „Nemačka je preopterećena“ list Noje osnabriker cajtung piše o evropskoj dužničkoj krizi: „Kada je reč o krizi evra Evropska unija se nalazi na raskrsnici. Ili će Nemačka da pokaže više solidarnosti i stane iza dugova južnih zemalja – što će imati dugoročne posledice po štediše i poreske obveznike – ili će da se kaže: kada se radi o novcu, prijateljstvo prestaje. To bi onda, pre ili kasnije, faktički značilo kraj EU i novo opterećenje za zemlju sa jakim izvozom kao što je Nemačka. Međutim, solidarnost pod svaku cenu, zemlje pogođene krizom ne mogu da očekuju. Grčka, Portugal i Španija su privredno ruinirane. Najnoviji paket pomoći za banke u Madridu, vredan 100 milijardi evra, teško da će biti dovoljan. Drugačije tvrdnje pojedinih političara najverovatnije će se pokazati kao pogrešne. Pogledajmo Grčku. Pad bi mogla da sledi i Italija. Neprestanim povećanjem paketa pomoći spirala možda može da se uspori, ali ne i zaustavi. Ključni problem ostaje: zemlje južne Evrope su ekonomski preslabe da bi životni stanadard same svojim snagama mogle da održavaju. Njima je u principu neprestano potrebna pomoć. Evropska centralna banka ima neslavnu ulogu. U njoj je nemački glas jednak glasu Malte i Kipra. Pritom Nemačka snosi najveći rizik, dok zemlje pogođene krizom imaju većinu. To znači da Centralnoj banci sa svakim novim korakom preti opasnost da bude na glasu kao glavni negativac u evropskoj dužničkoj uniji.“

Dragi i Monti u zabludi

Rajniše post: „U hladnom ratu finansijskog tržišta protiv država evrozone, počela je nekontrolisana trka u naoružanju. S obzirom da međunarodni investitori nisu impresionirani - milijarde vrednim - spasilačkim paketom, ministri finansija i centralni bankari dužničkih zemalja stalno razmišljaju o povećanju moći paketa. Ni više od pola biliona evra, koliko je dogovoreno za Evropski spasilački mehanizam, očigledno da nije dovoljno. Sada za njega ne bi trebalo da postoji gornja granica. Prstalice te vrste preventive – šef ECB Mario Dragi i premijer Italije Monti su međutim u zabludi. Oni veruju da finansijsko tržište mogu da dovedu razumu sve opasnijim oružjem. Krivica zapravo leži u dogogodišnjoj lošoj finansiskoj politici dužničkih zemalja, što je sada izazvalo agresivne spekulacije na tržištu. I sve dok elemntarni podaci u tim zemljama ne funkcionišu, ne može da ih zaštiti ni jedno finansijsko-oružje na svetu. Monti, Dragi i ostali u stvari žele da nadoknade korišćenje evro obveznica, čemu se Merkelova oštro protivi. Spasilački mehanizam bez granica na sve će prebaciti terete duga južnoevropskih zemalja. Posebno će biti opeterećene države severne Evrope.”

Romnijevo putovanje čista katastrofa

List Noje vestfeliše u tekstu naslovljenom „Slon u porcelanskoj radnji“ osvrće se na putovanje američkog predsedničkog kandidata Mit Romnija: „Mit Romni nastoji da se predstavi kao državnik na svetskoj bini i pritom deluje kao slon u radnji porcelana. Od Londona, preko Jerusalima do Varšave ostavlja tragove štete. Predsednički kandidat zamerio se Englezima kritikujući pripreme za Olimpijadu. U Izraelu je sugerisao da su Palestinci „kulturno“ na neki način inferiorni, a u Poljskoj je jedan njegov iznerviran saradnik nervozno oterao novinara koji je sa Romnijem želeo da razgovara. Zbog svega toga Amerikancima se neminovsno postavlja pitanje da li republikanci imaju odgovarajućeg predsedničkog kandidata? Sećanje na jednog drugog kandidata koga je krasila slična mešavina neiskustva, manjka senzibilnosti i misionarske revnosti, nije baš najbolje. Romni u svakom slučaju sebi nije učinio uslugu ovim putovanjem. Da li on to svojim sunarodnicima nenamerno nudi očigledan kontrast sa aktuelnim predsednikom? Obamu je svojevremeno u Berlinu ushićeno dočekalo 200.000 ljudi. Njegovom izazivaču pljeskalo je nekoliko sponzora i odabranih gostiju. Svi drugi su verovatno bili srećni kada je predsednički kandidat otputovao dalje. Neuspeo put u novembru ne bi trebalo da utiče na ishod izbora. Spoljna politika ovoga puta ne igra toliko važnu ulogu. Srećom po Romnija, jer je ovo putovanje bila čista katastrofa.“

Priredio Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon