Kada postajete sumnjivi tajnoj službi?

Otkrića o američkom programu za špijuniranje „Prizma“ već nedelju dana uzrok su komešanja u javnosti. Američki predsednik Barak Obama štetu je pokušao da popravi uveravanjem građana da u američkoj tajnoj službi NSA (Nacionalan bezbednosna agencija) rade „izuzetni profesionalci, kojima je zadatak da brinu o bezbednosti američkog naroda“ – kako je izjavio u jednom televizijskom intervjuu. Međutim, obradu podataka koji preko „Prizme“ pristižu u NSA manje obavljaju radnici tajnih službi, već to mnogo više radi računar. I tako na spiskove sumnjivih osoba stižu ne samo teroristi, već i nedužni građani.

Da biste zapeli za oko tajnoj službi dovoljan je i komšija koji se bavi sumnjivim aktivnostima, kaže stručnjak za internet sa portala netpolitik.org Markus Bekendal. „Vaš mobilni telefon se sigurno može često locirati u blizini vašeg komšije i tako automatski upadate u mrežu, i sami postajete sumnjivi“. Čak i poklapanje određenih profila je sumnjivo. Na primer: „Ako negde postoji neki terorista koji je slučajno naručio iste knjige kao i vi, i ako je posećivao iste internet-stranice2, objašnjava Bekedal.

Više se ne prate ključne reči već međusobni odnosi i veze

Nakon napada od 11. septembra 2001. naročito su često pogrešno sumnjičeni naučnici koji su zbog posla redovito tražili informacije o arapskom svetu. Od tada se nije samo izuzetno proširilo delovanje tajnih službi, već i njihove istražne metode. „Ljudi koji zaista pripremaju neki teroristički napad neće navoditi nikakva imena, baš kao ni ciljeve napada ili pojedine organizacije. Zbog toga istražioci danas više ne prate tako intenzivno sadržaje, dakle šta osoba A kaže osobi B. Oni više prate model komunikacije“, kaže stručnjak za tajne službe Volfgang Kriger. Njihov cilj su isključivo veze između ljudi, na društvenim mrežama, preko bankarskih računa, novčanih ili transfera razgovora mobilnim telefonima.

U međuvremenu su NSA i britanska tajna služba GCHQ navodno uspele da obrade velike količine podataka koje se mere u eksabajtima. Jedan eksabajt je ekvivalent za milijardu gigabajta. Budući da čuvanje podatka postaje sve jeftinije, stručnjak za internet Markus Bekedal polazi od toga da će dugoročno biti čuvane ogromne količine podataka. A sa rastom količine podataka koji se čuvaju raste i opasnost da će za pojedine osobe biti ustanovljene veze zbog kojih bi one mogle da odgovaraju sumnjivom profilu.

Zabrana ulaska u zemlju – SAD nisu jedine

„No to primetite tek kada više ne dobijete određenu tarifu za vaš mobilni telefon jer preko tog ponuđača ne mogu dobro da vas prisluškuju, ili kad vam, na primer, odbiju vizu za put u SAD jer se nalazite na spisku onih kojima je ulaz u tu zemlju zabranjen, objašnjava Bekedahl. Svako malo se avionima kojima je cilj SAD odbija dozvola za sletanje zbog toga što se neki od putnika nalazi na spisku „No-fly-list“. Jedan od najpoznatijih takvih primera je britanski pevač Ket Stivens koji je pre više godina prešao na islam i preuzeo ime Jusuf Islam.

Ali i u Evropi se događa da putnici na granici imaju neugodna iskustva, a da uopšte ne znaju da su na nekom spisku sumnjivih osoba. „Poznajem ljude koji su u Nemačkoj učestvovali u protestima protiv transporta nuklearnog otpada i koje svaki put kada putuju u Englesku na granici temeljno pregledaju“, priča Markus Bekedal. U ovom konkretnom slučaju razlog je taj što protesti za zaštitu prirode u Velikoj Britnaiji imaju gotovo status terorizma pa zato postoji i međunarodna razmena informacija o takvim aktivistima.

Autorke: Regina Menig / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković