Kafa nikad skuplja

U proseku svaki Nemac popije četiri šolje kafe dnevno što je, opet u proseku, 150 litara godišnje. Prema podacima Udruženja trgovine kafom, Nemačka je sa potrošnjom većom od pola miliona tona sirove kafe godišnje, treće tržište sveta. Kafa je u Nemačkoj nešto kao narodno piće i može da se popije ne samo u kafeima, nego gotovo na svakom mestu – na benzinskoj pumpi, u pekari, u kioscima.

Međutim, cene su tokom prošle godine drastično porasle. Stručnjak za sirovu kafu Leon Lešus iz hamburškog Instituta za svetsku privredu kaže da postoji više razloga za poskupljenje. S jedne strane, smanjena je proizvodnja u najvažnijim zemljama koje prodaju kafu. Lešus kaže: „U Kolumbiji je već treću godinu za redom berba gora nego što se očekivalo. S druge strane, porasla je potražnja i to pre svega u zemljama na putu ubrzanog razvoja i samim zemljama-proizvođačima kafe“.

Suša, poplave i špekulanti

Prema rečima Leona Lešusa sirova kafa je tokom prošle godine poskupela 66 odsto. Razlozi što je kafa najskuplja u poslednjih 14 godina nisu samo suše, poplave i povećana potražnja. Velikom rastu cene doprineli su i špekulanti na berzama i Lešus kaže: „Centralne banke su obezbedile veliku likvidnost na tržištima. Zato investitori ulažu i u sirovine kako bi diverzifikovali svoj portfolio i zaštitili se od inflacije“.

Nemačka i dalje najviše kafe uvozi iz Brazila, kaže Lešus. To je oko 37 procenata. Sve veću ulogu ima i Kolumbija, o čemu Lešus kaže: „ Iz Kolumbije stiže vrlo kvalitetna kafa vrste arabika. Važan je i Vijetnam, odatle dolazi kafa robusta koja se koristi pre svega za pravljenje instant kafe“.

Kafa i monsun

Poskupljenje sirove kafe osetio je i Brahim Ben Hiham, Marokanac koji u Ojskirheni kod Bona ima malu pržionicu sa kafeom. Ben Hirham nudi devet vrsta kafe, sve su iz područja oko Ekvatora. Među tim kafama je i „Indijan monsund malabar“, kafa koja je prava retkost. Zrna te kafe pakuju se u vreće, neko vreme čuvaju se u skladištu, a onda stavljaju na monsunsku kišu. Toj žutoj kafi to daje poseban karakter, kaže Ben Hiham i dodaje: „Reč o gurmanskoj kafi, o posebnoj vrsti zrna“.

Hiham kupuje kod uvoznika koji kafu nabavljaju na malim, izabiranim plantažama. I za njega nabavna cena je porasla između 60 i 70 procenata. To poskupljenje moraju na kraju da plate kupci koji ionako njegove specijalne kafe skuplje plaćaju. Tako u diskontima kilogram kafe košta osam evra, dok ista količina u Ben Hihamovoj pržionici košta 20. Ali, zato on ne pribegava šok-prženju, ne zagreva zrno na 500 do 700 stepeni dva-tri minuta i ne prska ga zatim vodom kako bi se izbegao gubitak na težini.

Polako je bolje

U Ben Hihamovoj pržionici kafa se prži 17 do 18 minuta na 190 stepeni. Za to vreme polako se razgrađuju supstance koje kafu čine gorkom ili kiselom, kaže vlasnik. Tako je podnošljivija kiselina koja ostaje u kafi i Hiham kaže: „Ono što osećamo je, zapravo, kiselina. I ako gorčina i kiselina ostanu sačuvane u punoj meri onda dolazi do problema sa stomakom. Kafa je tada suviše gorka“.

Nekada uobičajena filter kafa u Nemačkoj je gotovo izašla iz mode. Sada se zarađuje na raznovrsnosti ponude, jer vojska ljubitelja kafe neprestano raste.

Autori: Monika Lomiler / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković