Kafanska putarina samo za strance

Kafanska ideja iz Bavarske – tako ugledni nedeljnik Cajt naziva predizborno obećanje bavarskih konzervativaca da će uvesti putarinu za strance na svim nemačkim drumovima. Otprilike je išlo ovako: političari Hrišćansko-socijalne unije (CSU) znaju koliko se njihovi zemljaci iz Bavarske nerviraju što u Austriji moraju da kupuju vinjete, pa su biračima obećali da će uzvratiti strancima, ali da istovremeno neće opteretiti građane Nemačke. Tu akrobaciju su zatim progurali u koalicioni dogovor vlade u kojoj je još sestrinska Hrišćansko-demokratska unija kao i Socijaldemokratska partija. Partneri su prihvatili plan, ubeđeni da će ionako propasti, pre svega jer Brisel ne dozvoljava diskriminaciju vozača ni prema jednom osnovu – pa ni prema tome gde im je registrovan automobil.

Dakle vinjete za sve – uključujući i Nemce – ili za nikog. Tu se ministar saobraćaja iz redova CSU Aleksander Dobrint dosetio: vinjete će zaista kupovati svi, ali će vozačima čiji su automobili registrovani u Nemačkoj sa druge strane biti snižen porez na motorna vozila. Tako će na kraju plaćati samo stranci. „Želimo da zapušimo nepravednu rupu“, rekao je juče Dobrint, predstavljajući svoju zamisao. Nepravda se sastoji u tome da putevi u Nemačkoj nisu u najboljem stanju, saniranje zahteva sve više novca. Nije onda fer, smatraju u Minhenu, da to finansiraju samo nemački poreski obveznici, a da se stranci i dalje vozikaju besplatno. Vinjete će, dodao je ministar, važiti deset dana, dva meseca ili celu godinu – prosečna cena te godišnje biće 88 evra, ali će tačna cena zavisiti od ekološke klase i snage automobila.

„Država hoće da zavuče ruku isključivo u novčanike stranaca. Dobrintov cilj je, između ostalog, da pokaže prestižni uspeh u borbi protiv Evropske komisije“, piše Nojes Dojčland, opisujući bavarske konzervativce kao populiste. Brisel je ipak skeptičan – jasno je da će oni sa nemačkim registracijama dobiti poreske olakšice baš kako bi prebili cenu vinjete. Da li je to diskriminacija ostalih vozača? Jeste, smatraju u Beču, odakle već prete tužbom. Na zapadu Nemačke strahuju da će sada i Holandija i Belgija uvesti vinjete. „Vikend na holandskoj obali, buvljak u Liježu, kupovina nameštaja u Herlenu – to je svakodnevica na tromeđi kod Ahena“, piše Ahener nahrihten. „To je sloboda i u međuvremenu stil života u ovom bezgraničnom regionu. Ali sada je naša sloboda ugrožena“, navodi list. Vestdojče cajtung dodaje: „Šta ako Holanđani ili Danci uvedu kontra-drumarinu? Obećanje da Nemci neće plaćati više tada će se ispostaviti kao koještarija.“

Osim toga, veliko je pitanje koliko će novca zaista doneti čitav poduhvat. Dobrint tvrdi da će kada se sve sabere i oduzme ostati oko 600 miliona evra godišnje. „Čak i ako verujete u Dobrintovih 600 miliona, ovde morate da se počešete po glavi – godišnje je za finansiranje saobraćajne infrastrukture u Nemačkoj potrebno sedam milijardi. To je kao kada biste hteli da kupite automobil od 7.000 evra, a uštedite samo 600 evra“, piše Pforchajmer cajtung. I tu nije kraj: brojni nezavisni stručnjaci računaju da će troškovi infrastrukture i birokratije biti toliki, da na kraju na ovaj način neće biti zarađen ni evro. „Nova putarina je monstrum od slabe koristi: nepregledna, nelogična u detaljima, birokratski skupa i mereno prema potrebama – malo isplativa“, piše Štutgarter cajtung. Zidvest prese sažima: „Ko pravi politiku za društvo iz kafane, lako se upliće u besmislene projekte.“

Putarina će imati i jak simbolični značaj – nikada se u Nemačkoj takav namet nije plaćao, ovo je uvek bila zemlja slobodnih, širokih i besplatnih drumova. „De facto ova putarina nije putarina, nego prikriveni porez. Pošto će domaći odmah na drugoj strani dobiti novac nazad, ovo je, dakle, porez za strance, cena koju komšijama namećemo za ulaznicu u našu divnu Republiku. Ko svojim evropskim komšijama tako egoistično uleće kramponima u cevanicu nema pravo da se žali na sve kamerone ovog sveta“, piše Tririšer Folksfrojnd, aludirajući na britanskog premijera Dejvida Kamerona koji je u Nemačkoj javnosti kritikovan zbog antievropskih stavova. Algemajne cajtung posmatra iz ptičje perspektive: „Da li privredno najjača zemlja EU treba da uvodi namet koji će opteretiti samo partnere? Da li to treba da čini zemlja koja diktira reforme u prezaduženim zemljama evrozone? Ne!“

Ipak, odgovor na ovo nalazimo u u Osttiringer cajtungu: „Ideja koju je CSU izneo u turbokampanji ima šarma. Zapravo, ima toliko šarma da u 20 zemalja EU već godinama postoji putarina i to u raznim varijantama – vinjete, plaćanje na šalterima ili elektronskim putem. Pravedno je da od 2016. svi korisnici nemačkih brzih ulica plaćaju. Ipak, Nemačka ne bi bila Nemačka ako ne bi htela da bude malo pravednija od drugih. Tako će za svaki tip vozila biti izdavana drugačija vinjeta. (...) Primer Švajcarske nam pokazuje kako se najjednostavnije – sa što manje birokratije – dolazi do novca ljudi za volanom: jedna godina, jedan auto, jedna vinjeta. Molim lepo!“ Drugačije vide u Ludvigsburger krajscajtungu: „Sada je CSU bio na redu da zadovolji sopstvene birače. Ako se tako nastavi, ova vlada će ući u istoriju kao velika klijentelistička koalicija.“