Kafanske parole oduševile razočarane

Rezultati izbora u tri nemačke pokrajine mogu se sažeti u jednu rečenicu: Premijeri će ostati premijeri, ali je radikalna desnica stigla u parlamente. U pitanju su tri prema glasačkim navikama sasvim različite pokrajine. Tako su u Baden Virtembergu najjača partija Zeleni, u Porajnju-Palatinatu socijaldemokrate, a u Saksoniji Anhaltu demohrišćani. No islamofobna partija Alternativa za Nemačku (AfD) ušla je u sva tri parlamenta ubedljivim rezultatima i to može da zahvali raspoloženju Nemaca prema politici savezne vlade (koju čine demohrišćani i socijaldemokrate) u izbegličkoj krizi. Štampa uglavnom komentariše veliki izborni uspeh desničara.

„Ni u jednoj od tri pokrajine ime Angele Merkel nije bilo na glasačkom listiću. A ipak se svuda glasalo o njenoj izbegličkoj politici“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. Etablirane partije se često uzdaju da „protestne partije ubrzo nestanu sa političke scene – jer se same upropaste ili više ne bude zanimljiva tema koja ih je proslavila. Ali pitanje migranata će još dugo ostati na dnevnom redu nemačke politike, moguće pod nepovoljnijim privrednim, socijalnim i fiskalnim uslovima nego do sada. Velika koalicija je dobila račun za izbegličku politiku koja polarizuje Nemačku kao malo koja tema. Hoće li Merkelova zbog ovakvih izbornih rezultata na sledećem samitu EU promeniti svoj kurs? Pre će kamila proći kroz iglene uši“, odgovara frankfurtski list na svoje pitanje.

Landescajtung (Lineburg) čak piše da se u nedelju rodila „nova republika“ i to uz pomoć izbegličke krize. Time se misli na nove odnose na partijskoj sceni, gde desno od demohrišćana niče jedna partija „srednje veličine“, a sazivi parlamenata postaju tako šareni da će šarenije morati da postanu i vladajuće koalicije. „U ovoj novoj republici povećana izlaznost birača nije dokaz veće demokratske zrelosti. Naprotiv: prema anketama između 15 i 20 odsto građana odbija naš sistem koji je zasnovan na kompromisu. Do sada oni nisu išli da glasaju, a sada su nosili AfD do velikog uspeha“, piše list.

„Uspeh AfD proizilazi iz tupog straha da bi izbeglice mogle da promene Nemačku u negativnom smislu. AfD profitira od toga što demohrišćani i socijaldemokrate do sada nisu uspeli da objasne ljudima zašto njihovi strahovi nisu opravdani“, piše Emder cajtung. „U uspehu AfD su izliveni neuspesi velike koalicije u Berlinu. AfD diktira tempo etabliranim partijama jednom vrstom mešavine rasizma i kafanskih parola. Sada u pokrajinskim parlamentima počinje rudnički posao. Sada više ne pomažu kafanske priče. U parlamentarnoj svakodnevici AfD će izgubiti svoju magičnu privlačnost.“

Frankenpost (Hof) priželjkuje jedinstvo „demokratskih“ partija – to su, prema komentatorima, sve bitnije partije osim AfD-a. „Sve demokrate u zemlji moraju da dokažu da Nemačka može bolje nego što govori ovaj izborni rezultat. Potrebna je široka alijansa protiv onih koji prostim plitkim parolama huškaju građanke i građane. Izbeglička politika je prethodnih sedmica i meseci prekrila sve ostale teme. Zato je krajnje vreme da na tom polju bude nekih rezultata. Evropa mora da se pokrene. Tada će politika moći da se vrati svakodnevnim temama poput obdaništa, budžeta ili nege starih. Tada će se brzo pokazati da AfD na ovim političkim poljima nema program i ne nudi rešenja. Ta stranka je sposobna samo za protest. A to nije dovoljno.“

Ahener cajtung nudi širu sliku o uspehu takozvanih protestnih partija iz desnog spektra. Tu se ne radi samo o izbegličkoj krizi i ksenofobiji: „AfD može da bude tako jak samo jer joj narodne partije prepuštaju priličan deo biračkog tela. Razuzdano globalno društvo novog bogaćenja, nove bezobzirnosti, nove samovolje brutalno je uništilo stare strukture. Već godinama to – i bez izbegličke krize – gura nezadovoljne ljude u ruke desničara i populista: u Francuskoj, Italiji, Austriji, Holandiji, Grčkoj ili Skandinaviji. Ti ljudi se osećaju kao gubitnici. Razočarani su skloni da biraju jednostavna rešenja. Demohrišćanima i socijaldemokratama nije uspelo ni da se približe tim ljudima, a kamoli da ih ubede u svoju politiku. Oni su te grupe grubo zapostavili.“

Minhenski list Merkur piše: „Kancelarka se u izbegličkoj krizi dugo, predugo možda, upravljala prema humanitarnom imperativu. Na jučerašnjim izborima nužno je pridodat još jedan imperativ: zapaljeni izbeglički domovi i jačanje desnice ne smeju postati novi simboli Merkel-republike. Nemačka, stabilna sredina Evrope, ne sme postati nestabilna“, aludira list na rekordan broj ksenofobnih ispada i napada na izbegličke domove i potražioce azila u Nemačkoj.

Kelnski Štat-ancajger donosi crne asocijacije, posebno zbog 24 odsto glasova koje je AfD osvojio u istočnoj pokrajini Saksoniji-Anhalt. „To pojačava utisak da postoji trend radikalizacije u kojem demokratski prekarijat određuje političko raspoloženje. Kao da Nemci to već jednom nisu imali.“