Kako žive muslimani u Srbiji?

U staru Bajrakli džamiju vernici danas 9. avgusta, dolaze ne samo na redovne molitve, nego i na tradicionalnu bajramsku sofru. O tome da li se muslimani u Srbiji suočavaju sa problemima pri upražnjavanju svoje vere, muftija srpski Muhamed Jusufspahić za DW kaže:

„Jedino možemo imati problema sa samima sobom, onog trenutka kada izdamo sebe ili zaboravimo sebe, može nam svako raditi svašta, tako da ne gledam krivce za bilo kakve nedostatke nigdje drugo nego u nama samima“, kaže Jusufspahić.

Mada naglašava da je unutrašnja sloboda ono što je ključno za svakog pojedinca, on ipak podseća da je Bajrakli džamija u vlasništvu Republike Srbije, a „korisnik“ je grad Beograd. “Džamija još uvijek nije vraćena Islamskoj zajednici, makar da bude korisnik. Makar u nomenklaturi da se spominje Islamska zajednica. Mi to faktički koristimo, ali nas nema nigdje u papirima“, objašnjava srpski muftija.

On veruje da taj problem nema veze sa odnosima manjinskih muslimana i većinskih pravoslavaca, nego „sa recidivima standarda“ bivše ateističke zemlje u kojoj su, kako kaže, vera i svaki pojedinac kao vernik bili obespravljeni.

Broj i položaj muslimana

Prema zvaničnim podacima, u Beogradu ima oko 20.000 muslimana, ali Jusufspahić tvrdi da ih ima i do deset puta više. “Mnogo je razloga tih tendencija smanjivanja. Postoji unutrašnja blokada gdje neko ko je ovaj ili onaj nacionalno ne kazuje da je musliman, što je imao pravo na prethodnim popisima. Ima i otpora, jer oni kažu - šta je koga briga jesam li ja vjernik, to je moja intimna stvar”.

Jusufspahić ne misli da su muslimani u Srbiji u bilo kom smislu ozbiljno izloženi diskriminaciji. “Reč je uvjek o pojedinačnim slučajevima diskriminacije, u pogledu ishrane, u pogledu vjerskih sloboda na radnom mjestu, u pogledu zapošljavanja. Ne bih mogao da kažem da je to nešto što je organizovano, ali zaista ljudi imaju problema. Mnogo je otpuštenih među muslimanima, ali isto tako i među onima koji nisu muslimani. Hajde ti sad kaži da je to zbog ovoga, a nije zbog nekakve recesije“, ocenjuje Jusufspahić.

Blaga presuda - strašna poruka

Sa tako blagim stavom o položaju muslimana u Srbiji ne slaže se izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisić. „I pored toga što imamo dva bošnjačka ministra, oni nisu zastupljeni u institucijama prije svega na nacionalnom nivou, na višim nekim položajima u institucijama. Takođe je veoma problematičan odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini, što se prelama na položaj Bošnjaka u Srbiji. Praktično se negira jedinstvo Bosne i Hercegovine, što zabrinjava Bošnjake ovdje“, naglašava Kisićeva.

U Beogradu je nedavno izrečena presuda za paljenje Bajrakli džamije 2004. godine, kada je do temelja spaljena biblioteka sa više od 7.000 knjiga. Prvi osnovni sud je trojicu aktera osudio na po četiri meseca zatvora za učestvovanje u neredima, ali ne i za samo paljenje džamije. Ostala petorica optuženih su oslobođena.

„Blago je reći da je ta presuda blaga. Krivci nisu dobili zaslužene kazne i to je jedna strašna poruka za ubuduće, da zapravo takvi incidenti ili kriminalni akti ostaju nekažnjeni, a to su akti koji su očigledno bazirani na nacionalnoj mržnji“, kaže Izabela Kisić.

Velikih problema nema

Bajrakli džamiju obezbeđuje nekoliko policajaca, a vernici mirno dolaze na svoje redovne molitve. Svi sa kojima smo razgovarali ističu da u praktikovanju svoje vere ne nailaze na probleme.

“Jeste, manjinska je religija, ali sasvim smo slobodni. Mada, vidite, tu je policija. Od kada je džamija zapaljena 2004. godine, od tada policija dolazi. Od tada nema problema. Na državi je da odluči da li neki objekat treba da se zaštiti, to je u njihovoj nadležnosti“, kaže jedan vernik. Od 2004. godine incidenata u Bajrakli džamiji nije bilo. Džamija je obnovljena, a u zgradi pored nje počinju pripreme za rad Fakulteta islamskih nauka.

Autor: Una Sabljaković
Redakcija: Jakov Leon