Kako da pitanje statusa postane nevažno?

Do rešenja za Kosovo ne može se doći nasiljem. Iskustvo pokazuje da mali, praktični koraci znače više od insistiranja sa suštinskim pitanjima, smatra Frankfurter rundšau u svom uvodniku:

„Činjenica je da već više od jedne decenije perspektiva ulaska u Evropsku uniju obezbeđuje mir na Balkanu. Bez EU možda bi se i Belgija raspala. Da granica sa Austrijom nije izgubila na značaju, možda bi još uvek bombe eksplodirale po južnom Tirolu. Evropa ne može da reši te sukobe, ali možde da ih ’deaktivira’. To ne bi trebalo smetnuti s uma.

Ka rešenju: dogovorom ili jednostranim nasiljem

NATO intervencija 1999. i proglašenje nezavisnosti 2008. utrli su put za rešenje problema Kosova sa Srbijom, ali sukob nisu rešili. Čak ni EU nije jedinstvena po pitanju treba li zaista Kosovo posmatrati kao nezavisno. Taj problem nije samo međunarodno-pravne, nego praktične prirode.

Na severu Kosova, većinski naseljenom Srbima, u proteklih 12 godina učvrstite su se strukture koje blokiraju rešenje, slično kao u ruski orijentisanoj istočnoj republici Transnjistriji u Moldaviji. To je crna rupa koja ne podleže državnom ustrojstvu, niti međudržavnim sporazumima. Magnet koji privlači švercere i kriminalace iz čitavog regiona. Snage koje tamo trenutno vladaju, žele da status Kosova ostane ’lebdeći’.

Do rešenja problema moglo da se dođe na dva načina: ili dogovorom obe strane ili nasiljem jedne strane. Ove nedelje, Priština je izazvala krizu pokušavajući da nasiljem preuzme kontrolu. To joj nije pošlo za rukom.

Bez pritiska od strane Evropske unije, pregovora između Beograda i Prištine ne bi ni bilo. Da nije ove krize, proces uzajamnog približavanja sigurno bi napredovao. Beograd je, u želji da što pre uđe u EU, spreman na kompromise i sigurno bi konačno pristao na uvoz robe sa Kosova.

Politika popuštanja je odlika EU

Čitava Evropska unija funkcioniše na principu popuštanja: ako za neki problem ne postoji rešenje, onda se on zaobiđe i stavi u drugačiji kontekst. Recept evropske stabilnosti nisu ’čisti odnosi’ nego dobra volja da se nejasne situacije ne uzimaju previše ozbiljno i da se šteta svodi na minimalnu meru.

I zbog toga je stav da bi pitanje statusa Kosova moglo i moralo prvo da se zaoštri, a potom i reši, pre sledeće runde proširenja EU u protivrečnosti sa principima Unije. Jer, EU je još uvek klub nacionalnih država.

Srbija neće priznati Kosovo samo da bi ugodila Evropskoj uniji. Mnogo više bi se dobilo kada bi pitanje statusa Kosova jednostavno postalo nevažno, kada bi se Priština i Beograd dogovorile oko robne razmene i kada bi se policijske snage obe zemlje zajednički potrudile da srede kriminalnu scenu na severu Kosova.“

Region je još uvek bure baruta

Ni najtiražniji nemački tabloid Bild nije zaobišao temu Kosovo. Pod naslovom „Region je još uvek bure baruta“ izveštava Bild o događajima na severu Kosova ove sedmice. Govoreći za Bild, stručnjak za Balkan Imke Pente kaže:

„Srbija je na severu Kosova organizovala paralelne strukture kako bi očuvala svoj uticaj“. I zaista, piše Bild, Srbija je na severu Kosova odgovorna za obrazovanje, zdravstvo i penzije. To Kosovo više nije htelo da trpi i počelo je i tamo da sprovodi svoj autoritet.

Ko je dakle kriv za najnovije izbijanje nasilja, pita Bild: „Situacija je ekstremno zategnuta i ne može se reći ko je zapravo kriv“ – kaže Imke Pente. Sukob u pograničnom regionu je star već godinama, sada je to stiglo do šire javnosti, jer je ponovo došlo pucnjave u kojoj je život izgubila jedna osoba.

Imke Pente smatra da se kompromis u ovom sukobu može postići jedino putem pregovora. Kosovo mora da bude senzibilnije u regionu, a Srbija treba da prestene da snabdeva Srbe na Kosovu, jer kako ona kaže – dok to traje Srbi, u tom delu Kosova nisu motivisani da sarađuju sa Prištinom.

Imke Pente je uverena da dugoročno gledano, EU može da donese mir na ovo područje.

Pripremila: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković