Kako da više ne bude rata?

Naime, kako je rečeno na Devetom Međunarodnom forumu za tranzicionu pravdu, koji je pod nazivom “Pomirenje u postjugoslovenskim zemljama” danas završen na Jahorini, specijalni predstavnici predsednika država regiona uskoro bi trebalo da se sastanu i da razmotre Statut REKOM-a, koji su im dostavili predstavnici civilnog društva.

Potom bi usledio proces usaglašavanja modela buduće komisije za pomirenje, a čitav posao trebalo bi na kraju da rezultira potpisivanjem multilateralnog sporazuma i osnivanjem REKOM-a.

Na samom jahorinskom forumu svoje viđenje ideje pomirenja među državama u regionu dali su, pored političara i nevladinih organizacija, i predstavnici religijskih zajednica, umetnika, kulturologa, naučnika.

Nema mira bez suočavanja s prošlošćuSarajevski reditelj Dino Mustafić ocenio je da vladajuće politike u regionu i dalje manipulišu činjenicama i još uvek slave ratne zločince, umesto da se posvete donošenju pravde za žrtve ratova. Zagrebački profesor Žarko Puhovski ocenio je da se istorija nedavnih ratova zapravo ne piše na osnovu činjenica, već se činjenice falsifikuju u svrhu pisanja “patriotske” istorije. “Dok god je tako, ratovi će nam se ponavljati”, smatra Puhovski.

A beogradski reditelj Lazar Stojanović kritikovao je i ulogu umetničke zajednice u proteklim ratovima, uz ocenu da se njen veći deo svrstavao uz nacionalističke režime.

Publicistkinja iz Slovenije Spomenka Hribar podsetila je das u i u prošlosti i danas neke žrtve bile glorifikovane dok su druge naprosto bile prećutkivane. “Dok ne pokopamo i jedne i druge žrtve, odnosno dok ne prestanemo sa diskriminacijom žrtava, neće biti mira”, kazala je Hribarova.

Krivica verskih zajednica za ratove?

Posebno zanimljiva bila je sesija posvećena ulozi religijskih zajednica u pomirenju na prostoru bivše Jugoslavije. Tako je katolički sveštenik fra Ivan Šarčević rekao da počinitelji i zločinci često žele da izbrišu prošlost, a samim tim i sopstvenu odgovornost za počinjena zlodela. “Govori se o tome da bolujemo ovde od viška istorije. Ali, mi se moramo suočiti sa sopstvenom prošlošću, zarad budućnosti”, rekao je Šarčević.

Sarajevski muftija Husein Smajić odbacio je optužbe na račun religijskih zajednica u regionu po kojima su i one veoma odgovorne za protekle ratove. “Nijednoga truna nismo krivi za ono što se dešavalo. Za to su krive politike na Balkanu”, rekao je Smajić i dodao da se u Bosni i Hercegovini nije vodio verski rat. On je ipak priznao da je u verskim zajednicama bilo pojedinaca koji su se ponašali huškački.

Pravoslavni sarajevski paroh Vanja Jovanović rekao je da je pomirenje proce koji će trajati, jer čovek “nije mašina, niti projekat kojem” neko može narediti da se s nekim pomiri. “Ništa se nije toliko zloupotrebljavalo kao žrtve na ovim prostorima. To je tragedija naših prostora i s time se mora prekinuti, a osnivanje REKOM-a je pravi put za to”, poručio je Jovanović.

Predsednik Jevrejske zajednice u Bosni i Hercegovini Jakob Finci rekao je da nikada za zločine ne može biti kriv jedan celi narod, već samo pojedinci. “Mislim da mi na ovim prostorima za početak moramo govoriti o poverenju, kojeg nema, pa tek potom o pomirenju”, ocenio je Finci.

Imam Islamske zajednice na Kosovu Redžep Ljušta (Rexhep Lushta) kritikovao je verske lidere u regionu i ocenio da oni nisu učinili dovoljno kako bi se smanjili nacionalizam i verska netrpeljivost. “Nažalost, bilo je i takvih primera gde su verski lideri doprinosili raspirivanju animoziteta. A mržnja ne zaceljuje rane”, poručio je Ljušta.

Na Forumu se čulo i da su narodi na prostoru bivše Jugoslavije bili toliko povezani da je rat pokidao ne samo veze nego i “slomio srca” ljudima. Sve u svemu,. zaključeno je, bez suočavanja s prošlošću neće biti ni dugoročne regionalne stabilnosti. Odnosno, zatvorenih i tvrdih srca ne možemo osetiti empatiju za bol drugih, već samo mržnju, koja će nas nastaviti držati u začaranom krugu novih sukoba.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odgovorna urednica: Dijana Roščić