Kako EU može da pomogne u besparici?

Minhenski list Zidojče cajtung piše o situaciji na Bliskom istoku: "Ko je terorista, a ko partner u pregovorima ne odlučuje se na osnovu visokih principa, nego već prema okolnostima. Mnogi su kao Jaser Arafat, Menahem Begin ili Nelson Mandela počeli kao teroristi, a završili kao dobitnici Nobelove nagrade za mir. Sada su Britanci odlučili da ubuduće pregovaraju sa libanskim Hezbolahom. Razlog:“ Hezbolah je politički fenomen i deo nacionalnog tkiva Libana“, izjavio je predstavnik ministarstva spoljnih poslova. I dodao: ta se činjenica ne može poricati. Ono što nije rekao glasi – onaj ko je spreman da razgovara sa islamistima u Libanu, morao bi biti spreman i na pregovore sa Hamasom u Pojasu Gaze. Jer i Hamas je, sviđao nam se ili ne, nesumnjivo sastavni deo nacionalnog tkiva“, piše „Zidojče cajtung“.

Jung u Avganistanu

Povodom posete nemačkog ministra odbrane Franca Jozefa Junga Avganistanu list Vestfalen blat piše: „Ko gradi, taj ostaje. Početak radova na novoj pisti u Masar i Šarifu tokom posete pokazuje da Nemačka namerava duže da ostane na severu Avganistana. Civilno-vojna pomoć potrajaće i posle 2012.te godine kada je planirano da bude obustavljena. A posle predsednika Obame sada i Jung pominje pregovore sa „umerenim talibanima“. Ali, ima li ih uopšte? Ministar je trebalo da pita svoje komandante i obaveštajnu službu Isafa ko su tačno ti među božjim ratnicima spremni da pregovaraju o kapitulaciji. Samo bi mu se smejali“, piše „Vestfalen blat“.

Severna Irska: „destruktivne akcije pojedinaca“

Povodom napada u Severnoj Irskoj list Berliner morgenpost piše: „Kriminalno podzemlje priželjkuje rascep među partnerima u vladi u Belfastu. U tome je najveća opasnost i najveći izazov – ne podleći novom talasu nepoverenja i mržnje. Političari u Belfastu svesni su toga i zato su odmah pokazali jedinstvo ne ostavljajući ni malo sumnje da disidentske frakcije ne uživaju nikakvu podršku. Ovi napadi su destruktivne akcije pojedinaca, dok je tokom građanskog rata svaka strana uživala širu podršku“, piše „Berliner morgenpost“.

Garanti za goste iz Nemačke – neće u kartoteku

Povodom povlačenja iz procedure zakona o otvaranju kartoteke svih koji često pozivaju goste iz inostranstva u Nemačku list Noje osnabriker cajtung piše: „Rezerve prema otvaranju kartoteke su ozbiljne. Pre svega bi trebalo uzeti u obzir kritike udruženja, crkava i humanitarnih organizacija – njihovi saradnici ne bi smeli biti sumnjivi samo zato što često pozivaju goste iz inostranstva. Sa te strane je dobro što je plan koalicije o usvajanju zakona stavljen na led. S druge strane, krajnje je vreme da se nešto preduzme kako bi se sprečile zloupotrebe u vezi sa izdavanjem viza. Pitanje je zašto opravdane primedbe na zakon tek sada stižu u javnost? Da li je ministarstvo pravde svesno oklevalo kako bi onemogućilo brze popravke i stupanje zakona na snagu pre izbora? Očigledno je da su i ovde u pitanju predizborne računice. Ministarstva pod kontrolom CDU, odnosno SPD guraju jedna drugima neprijatne poslove i to nema više nikakve veze sa efikasnim radom vlade. To je loš znak i kada je reč o drugim projektima velike koalicije“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Angelin „gambit“ – „hladna analiza“

List Bild se takođe bavi situacijom na nemačkoj političkoj sceni i piše: „Angela Merkel ostaje verna svom političkom stilu. Šta god da se desi – ništa je ne može izvesti iz takta. Ma kako bile loše vesti iz privrede kancelarka ostaje hladnokrvna. Zbog toga je sve više nezadovoljstva u redovima njene stranke, CDU, i zahteva da deluje odlučnije. Merkelova ne odgovara, nego jednostavno nastavlja svojim putem. Upravo u vremenima krize građani cene razumnost, stručnost i hladnokrvnost. Da li je to dovoljno za pobedu na izborima 27. septembra? Predsednica CDU zna svoje jake i slabe tačke. Ona se pouzdaje u ono što joj je jača strana – hladnu analizu. Uprkos svim ispitivanjima javnog mnjenja do sada je zahvaljujući tome dobro prolazila“, piše „Bild“.

„... i Fondu će uskoro ponestati novca“

Povodom finansijskih problema Rumunije list Fajnenšel tajms Dojčland piše: „Za više zemalja srednje i istočne Evrope ogroman je problem što je odjednom presahnuo dotok kapitala. Zemlji kao što je Rumunija, koja nije članica evrozone, u toj situaciji preostaje samo krajnja štednja i drastična devalvacija kako bi se smanjio uvoz, povećao izvoz i tako smanjio platni deficit. Takve drastične mere sa ekonomskog stanovišta su problematične, jer bi tako u srednjoj i istočnoj Evropi bili ugroženi privredni rast za koji postoje mogućnosti i dosadašnji uspesi. Te mere predstavljaju i veliki politički rizik u inače nestabilnom području. EU se ne može oslanjati na to da je MMF uvek spreman da pomogne. S jedne strane, i Fondu će uskoro ponestati novca, sa druge takvi programi pomoći povezani sa strogim uslovima koji su u neskladu sa principima solidarnosti na kojima se zasniva Evropska unija. Utoliko je važnije da EU razvije sopstvene mehanizme pružanja pomoći u slučaju velikog platnog deficita neke članice“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.