Kako je Bekenbauer postao ambasador Kosova?

Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Redžepi i drugi kosovski političari redovno iznose želju da Kosovo sa sopstvenom reprezentacijom nastupa na međunarodnim sportskim takmičenjima, pre svega fudbalskim. Do sada je to toj zemlji bilo zabranjeno, iako je srpski predsednik Boris Tadić još pre više godina, ukazujući na primer Velike Britanije, stavio do znanja da nema ništa protiv te ideje.

Novi kosovski predsednik Bedžet Pacoli shvatio je politički značaj tog pitanja. Jedna od njegovih prvih službenih radnji bio je poziv Francu Bekenbaueru da dođe u Prištinu. Bekenbauer je došao krajem prošle nedelje i obećao – pri čemu ga je Pacoli na svoju ruku proglasio počasnim ambasadorom Kosova – da će pomoći u okviru svojih mogućnosti.

Svetska fudbalska federacija je čitav slučaj predala evropskoj. Zapadne diplomate ističu da je postojanje kosovske fudbalske reprezentacije vrlo važno za kosovski identitet – to važi i za razlikovanje od Albanije, koje može biti samo u interesu Evrope“, piše frankfurtski list.

Gvantanamo – nema kraja

U „Temi dana“, Zidojče cajtung bavi se produženjem veka logora Gvantanamo za koje se Bela kuća opredelila nakon što je, kako piše, „Obama želeo da zatvori logor sramote, ali, republikanci, američki sudovi i strane vlade to nisu dopustili“.

Pored tog teksta je i članak o „posledicama jedne rupe u zakonu“, a tu je i treći tekst u kome se objašnjava da „koliko god neobično u inostranstvu izgledali vojni tribunali poput Gvantanama, oni u SAD imaju svoju tradiciju. Formirani su još za vreme Džordža Vašingtona, da bi moglo da se sudi zarobljenicima u borbi protiv Britanaca. Oni, dakle, nisu perfidni izum Džordža Buša“.

U vrhu strane piše: „Gvantanamo – nema kraja“ i „borci za ljudska prava su užasnuti“, sve krase i dve fotografije na kojima se vide osmatračnica, bodljikava žica, noge u bukagijama.

NATO širi prostor vazdušni koji nadgleda

Konzervativni frankfurtski dnevnik Frankfurter algemajne cajtung na udarnim stranama mnogo veću pažnju je posvetio Libiji nego Gvantanamu. To se vidi već i iz naslova: „NATO širi prostor vazdušni koji nadgleda“, „Evropska unija želi da pojača pritisak na zemlje Magreba oko uvođenja demokratije“, ali i: „Opljačkani i pretučeni“ – o egipatskim izbeglicama iz Libije koje su u Aleksandriju vratili – nemački ratni brodovi.

Ratno područje u sred Amerike

Na „Strani tri“ Zidojče cajtung nam predstavlja grad Kemden, u američkoj saveznoj državi Nju Džersiju, „na obali reke Delaver, preko puta Filadelfije“. Naslov glasi: „U mrtvom uglu“, a u podnaslovu piše: „Ko god može, napušta ovaj grad, koji je odavno postao jedno jedino sirotinjsko naselje. Policajaca ovde gotovo da više i nema, bande su pobedile. Izveštaj sa ratnog područja usred Amerike“.

Delić članka: „Nigde u SAD stopa zločina nije tako visoka kao ovde. Nigde Amerika nije bliža ponoru. Tako bar kaže policija“. (…) „Kemden nije usamljen slučaj, već samo jedan posebno dramatičan primer propadanja javnog reda u vremenima prinudne štednje. Svuda u SAD, opštine postaju ruine“. (…) „Gradonačelnica još samo retko dolazi u svoju kuću. Tamo više nije sigurna“.

Sendvič odneo pobedu nad hamburgerom

… to je naslov u Zidojče cajtungu, sa kratkom napomenom u podnaslovu: „Niko nema više restorana: Sabvej je pretekao Mekdonaldsa“: „Vest o padu, kralj je primio dostojanstveno. On želi da postane bolji, a ne samo veći, kratko je primetio Mekdonalds, i – prešao na tekuće zadatke.

Na tronu restorana brze hrane sada se nalazi Sabvej koji širom sveta ima 33.749 filijala – 1012 radnji više od Mekdonaldsa. Tajna uspeha ove firme je u tome što ne otvara sopstvene filijale, već traži partnere kojima dodeljuje licencu za rad (…) Dok otvaranje jednog Mekdonaldsovog restorana može da košta i milion evra, oni koji otvaraju Sabvej često mogu da prođu i sa 200.000.

Nema kuvanja, pa vlasnici ne moraju da ugrađuju skupe sprave poput prečistača koji uklanja mast iz otpadne vode, ili aspiratora i slično – dovoljni su toster i pećnica. Restorani su uglavnom mali, što znači da su i kirije male, baš kao i troškovi za energiju. Troje ljudi iza pulta je dovoljno. Sistem je sračunat na brz rast…“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković