Kako je Kosovo u 2008. menjalo region i svet

Početkom godine (8.1.2008.) dogodilo se ono što je za mnoge do tada bilo nezamislivo: Demokratska Partija (nekadašnjeg političkog vođe OVK, Hašima Tačija) i Demokratski Savez Kosova (preminulog predsednika Ibrahima Rugove i njegovog naslednika Fatmira Sejdiua), ušli su u koalicionu vladu. Sejdiu je reizabran za predsednika, dok je Tači postao premijer. U Vladu su ušli i predstavnici Srba, ali iz manje poznatih stranaka. Vrlo važan datum je i 4.2.2008. kada je Evropska unija odlučila da na Kosovo pošalje svoju dosada najveću misiju, pod nazivom EULEX, koja je trebalo da zameni međunarodnu administraciju, UNMIK. Odluka o slanju oko 2.000 policajaca i sudija doneta je uprkos protivljenjima Srbije i Rusije.

Proglašenje nezavisnosti

Najvažniji događaj dogodio se polovinom februara, tačnije 17.02. kada se ka Kosovu uputilo na stotine novinara iz svih krajeva sveta. BBC, CNN, Dojče vele... svi važniji mediji čekali su proglašenje nezavisnosti, pošto se do poslednjeg trenutka nije (javno) znalo kada će se to tačno dogoditi. Mnogi su nagađali i o merama koje bi Srbija mogla preduzeti. Bilo je i onih koji su govorili o mogućnostima oružanih incidenata... U nedelju, 17.2.2008, kosovski poslanici sazvali su vanrednu sednicu Parlamenta. Deklaraciju o nezavisnosti pročitao je premijer Tači, a potpisali su je svi prisutni: predsednik Sejdiu, premijer, ministri i poslanici. Predstavnici Srba su bojkotovali sednicu. Deklaracijom se Kosovo definiše kao nezavisna, demokratska i multietnička parlamentarna republika, koja će se izgraditi na temelju plana međunarodnog posrednika, Martija Ahtisarija, o tzv. "nadgledanoj nezavisnosti." Političko rukovodstvo i Albanci su taj dan nazvali "najvažnijim u istoriji Kosova."

Mirne reakcije Srba i Srbije

Albanci su u svim gradovima slavili, dok su Srbi u svojim sredinama uglavnom mirno posmatrali, uz iznenađujuće malo protesta. Bilo je vatrometa, bilo je pucnjave iz vatrenog oružja, bilo je i manjih eksplozija na severu Kosova, ali masovnih međuetničkih incidenata nije bilo. Dva dana kasnije, policija je saopštila kako je tokom proslave jedna osoba izgubila život dok je nekoliko ranjeno. Ozbiljnije poslijedice nije izazvalo ni paljenje dva objekta na granici između Kosova i Srbije. Srbija je proglasila ništavnom odluku o nezavisnosti "takozvane države Kosovo", ali nije preuzela kaznene ekonomske ili druge mere. Odlučila je da se bori za vraćanje Kosova u okvire Srbije, ali mirnim i diplomatskim sredstvima.

Slovenija – pa Hrvatska

Odmah su usledila i prva priznanja najmlađe države na svetu. Među prvima bile su i neke najveće svetske i evropske zemlje, poput SAD, Francuske, Velike Britanije, Turske... Nemačka je Kosovo priznala četiri dana kasnije, dok je ambasadu u Prištini otvorila 27.2.2008. Slovenija je (5.3.2008.) bila prva zemlja sa prostora bivše Jugoslavije koja je priznala nezavisnost nekadašnje srpske pokrajine. Usledila je potom Hrvatska, koja je 19.3. Kosovo priznala zajedno s Mađarskom i Bugarskom, što je izazvalo burne reakcije Beograda. Protiv odluke bio je potpredsednik Vlade, Slobodan Uzelac (SDSS), koji je zbog tog čina svoj mandat stavio na raspolaganje premijeru, Ivi Sanaderu.

"Zabijanje noža u leđa"

Još više prašine je podiglo priznavanje Kosova od strane Crne Gore i Makedonije (9. oktobra), samo dva dana nakon što je u sedištu Ujedinjenih nacija odobren zahtev Srbije da Međunarodni sud pravde u Hagu ispita legitimitet i legalnost nezavisnosti Kosova. Priština je s oduševljenjem primila vest iz Podgorice i Skoplja, dok je u Beogradu to ocenjeno kao "zabijanje noža u leđa" - posebno od Crne Gore. Podgorica i Skoplje ipak su gledali svoje interese - i što brže priključenje u evropsku porodicu. Kritičari kosovske Vlade u Prištini kažu kako je zarad priznavanja nezavisnosti, Makedoniji "poklonila 2.500 hektara zemlje". Od bivših jugoslovenskih republika, Kosovo nije priznala jedino Bosna i Hercegovina, ali se ta odluka ni ne očekuje brzo, zbog mogućih posledica po unutrašnju stabilnost te države. Kosovo su do početka decembra priznale 53 zemlje, medu njima i 22 od 27 članica EU-a. Ministar spoljnih poslova, Skender Hiseni najavio je kako će uoči Božića i novogodišnjih praznika biti novih priznanja.

Bosna i Hercegovina – ne sme

Premijer Tači je inače već u februaru najavio kako će novu državu vrlo brzo priznati preko 100 država, ali to se do danas nije obistinilo. Kosovski Srbi su u februaru, odmah nakon proglašenja nezavisnosti, počeli s mirnim protestima, koji su trajali nekoliko nedelja. Nekoliko stotina Srba su 14.3.2008. godine, nasilno ušli u zgradu suda na severu Mitrovice, odakle su skinuli zastavu Ujedinjenih nacija i postavili srpsku. Tri dana kasnije, 17.3.2008. usledila je akcija međunarodnih snaga. Tokom akcije upotrebljeno je i vatreno oružje. Bilans je bio poražavajući: ubijen je jedan ukrajinski policajac, ranjeno je i povređeno 30-tak međunarodnih policajaca i desetak vojnika NATO-a, na desetine Srba je povređeno dok je više od 50 privedeno. Tokom godine na Kosovu je bilo i nekoliko tuča i incidenata između Srba i Albanaca, ali bez ozbiljnijih posledica po mir i stabilnost.

Imenovani prvi ambasadori

9. aprila Skupština Kosova je usvojila novi Ustav, koji je na snagu stupio 15. juna. Odmah nakon toga završen je i mandat dotadašnjeg šefa UNMIKA, Nemca Joahima Rikera. Parlament Kosova je usvojio i predloge nove zastave (plave boje sa kartom Kosova zlatne boje i šest zvezdica) i himne (bez teksta). Do decembra je usvojeno je preko 120 zakona. U julu su institucije počele s izdavanjem kosovskih pasoša. U avgustu je doneta odluka o otvaranju prvih diplomatskih predstavništava Kosova u 10 zemalja, a krajem meseca imenovani su i prvi kosovski ambasadori.

Korupcija i organizovani kriminal

U aprilu je premijer Hašim Tači po prvi put javno priznao kako na Kosovu ima ozbiljne korupcije i organiziranog kriminala i obećao kako će protiv njih učiniti "sve što bude potrebno". Tokom letnjih meseci i na jesen bilo je nekoliko spektakularnih hapšenja, ali je problem korupcije i organizovanog kriminala ostao jedna od najbolnijih tačaka, a ono se spominje i u svim izveštajima međunarodnih organizacija.

Haradinaj oslobođen svih optužbi

Početkom aprila (3.4.) bivši premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, oslobođen je svih optužbi za ratne zločine. Sudije su priznale kako je na Kosovu bilo zločina, ali tužilaštvo nije imalo dovoljno dokaza za osudu Haradinaja, koji je na Kosovu dočekan kao junak, dok je za Beograd to bio još jedan dokaz o "vrlo ozbiljnim propustima Haškog suda". Zbog pritisaka na svedoke u tom procesu, sud je u decembru osudio bivšeg ministra kulture, Astrita Haračijua (na pet meseci) i novinara Bajruša Morinu (na tri meseca zatvora).

Da u nekim slučajevima istraga nije dovršena, pokazuje i razmena teških reči između Prištine i Karle del Ponte, bivše tužiteljke Haškog suda. Početkom maja kosovske institucije odbacile su kao neosnovane, netačne i zlonamerne sve navode iz knjige ("Lov, ratni zločinci i ja") Karle del Ponte. U knjizi se iznose indicije kako su tokom i posle kosovskog rata 1999. godine, na sever Albanije prebačeni uhapšeni ili oteti Srbi i drugi nealbanci, gde su im vađeni telesni organi i potom su bivali ubijeni. Do danas nije podignuta nikakva optužnica. Beogradsko tužilaštvo za ratne zločine insistiralo je na nastavku istrage, dok je albansko to odbilo, uz objašnjenje kako su se sve dosadašnje istrage pokazale neutemeljenima.

Afera BND

Najveći ovogodišnji skandal na Kosovu dogodio se nakon bombaškog napada na dvorište Međunarodne civilne kancelarije u Prištini, u petak 14. novembra. Ljudskih žrtava nije bilo, a nije bilo ni velike materijalne štete. Najviši kosovski zvaničnici su ipak, na vanrednoj konferenciji za medije, najoštrije osudili incident i naglasili da on ne može da ugrozi dobre odnose Kosova s međunarodnom zajednicom. Pravi skandal se dogodio pet dana kasnije (19.11.), kada je kosovska policija pod optužbom da su počinili teroristički napad, u Prištini uhapsila trojicu nemačkih tajnih agenata iz službe BND. Četiri dana kasnije njima je određen pritvor u trajanju od mesec dana, što je izazvalo oštre reakcije Berlina. Zbog nedostatka dokaza, zahtevano je njihovo hitno oslobađanje. Nemački agenti su oslobođeni 28. novembra i specijalnim avionom prebačeni u Berlin. Priština i Berlin govore kako nema zahlađenja u nihovim odnosima. Ipak, mnogi govore kako se u Berlinu vrlo ozbiljno razmišlja(lo) o prekidu finansijske pomoći Kosovu.

Priština protiv plana od šest tačaka

Na leto je na Kosovu trebalo da bude razmeštena evropska misija EULEX. Srbija je bila protiv, zbog čega je zahtevala nove pregovore, što je Priština odbila. Ipak, predstavnici generalnog sekretara UN-a, Ban Ki Muna, mesecima su vodili tajne pregovore s Beogradom i na kraju usaglasili dokument od šest tačaka (koji predviđa poštovanje Rezolucije 1244 i odbacuje plan Martija Ahtisarija, dok se Srbima garantuju dodatna prava). Priština je odbila taj plan, uz objašnjenje kako se time gaze i Ustav i teritorijalni integritet Kosova i predložila svoj plan od četiri tačke (odbacuje se plan Beograda, zahteva se poštovanje Ustava i teritorijalnog integriteta, kao i sprovođenje Ahtisarijevog plana).

Konačno misija EULEX

26. novembra Savet bezbednosti UN-a je (nakon dva odlaganja zbog protivljenja Prištine) ipak usvojilo Predsednički izveštaj, koji se temelji na dogovoru s Beogradom, ali je u aneksu pridodat i dokument Prištine, što je obema stranama ostavilo prostora za tumačenje po svojoj volji. Ipak su obe strane obećale da su sarađivati sa misijom. Misija EULEX-a je počela s radom 9. decembra, kada je na celoj teritoriji Kosova razmešteno 1.300 evropskih policajaca i sudija. Do proleća 2009. misija od oko 2.000 članova međunarodnih snaga i preko 1.000 domaćih službenika trebalo bi da bude kompletirana.