Kako je postalo važno ko je hrišćanin, a ko musliman?

Naga Hamadi je gradić na zapadnoj obali Nila, osamdesetak kilometara severno od Luksora. Većina od 30.000 stanovnika su seljaci i, kao i u mnogim drugim mestima gornjeg Egipta, tu zajedno žive hrišćani i muslimani. Međutim, sve se promenilo od Božića pretprošle godine.

„Služba Božja završena je oko pola jedanaest uveče i ostali smo napolju još jedan sat. Odjednom se pojavio auto sa trojicom muškaraca koji su pucali na nas“, priča Jozef.

Poginula su šestorica hrišćana. Jozef je ranjen i mesecima se oporavljao. „Osećam fanatizam. Imamo susede-muslimane, posećuju me, smeju se, ali u srcima imaju nešto protiv mene“.

Inače, trojica napadača su uhapšena, ali nikako da im počne suđenje.

Mešanje religije i politike

Sa jačanjem islamizma, pravoslavni hrišćani Kopti, koji čine oko deset odsto stanovnika Egipta, sve više su potiskivani iz javnog života. Crkva je osetila šansu i ponudila im sportska udruženja, obrazovne ustanove, rekreativne grupe. Odjednom u Egiptu više nisu živeli Egipćani, nego muslimani i hrišćani. Koptski aktivista Kamal Zaher kaže:

„Ako musliman pokrade hrišćanina ili hrišćanin napastvuje muslimanku, policija napravi zapisnik, ali ga onda pošalje tajnoj službi. Zašto? Jer je reč o muslimanu i hrišćaninu. To mešanje religije i politike kod Kopta u gornjem Egiptu stvorilo je osećanje da nisu pravi građani, nego građani drugog reda. I tako se prema njima postupa – u policiji, na sudu, u vladinim ustanovama, u političkom životu“.

U poslednje dve godine bilo je 58 napada na hrišćane. Mnogi beže i u svim arapskim zemljama neprestano opada broj hrišćana. Sedamdeset miliona Egipćana su suniti i oni ćutke posmatraju kako se Kopti iseljavaju ili povlače iz javnog života. U verskim zajednicama dominiraju konzervativci, a civilno društvo ostaje u zapećku. A pre samo četiri decenije još nije bilo važno ko je hrišćanin, a ko musliman.

Autori: Ester Staub / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković