Kako nahraniti devet milijardi ljudi?

Uprkos gladi koja se širi i početkom 21. veka i porastu stanovništva - računa se da će 2050. na planeti živeti devet milijardi ljudi - naučnik iz oblasti poljoprivrede Džordž Kadiš je pun optimizma. Ovaj profesor je šef tropskog Centra na Univerzitetu Hohenhajm u Štutgartu: "Mislim da imamo potencijala da hranimo svetsku populaciju. Ali, moramo efikasno iskorišćavati sredstva koja imamo na raspolaganju. Znamo da je u Africi proizvodnja daleko ispod potencijala. Proizvodnja malih preduzeća iznosi samo 500 kilograma kukuruza po hektaru godišnje. Ako bi se zemlja obrađivala kako treba i ako bi se navodnjavalo, bilo bi moguće dobiti možda i do 10.000 kilograma po hektaru. Dakle potencijal je ogroman."

Profesor Kadiš smatra da je takozvana bio – poljoprivreda idealna.

Treba biti realan

Profesor Joahim Zauerborn iz Instituta za Tropsku poljoprivrednu ekologiju kalkuliše šta bi to značilo za Afriku. Veliki broj zemalja na ovom kontinentu je izmučeno vetrom i sušama, tako da jedva nešto raste. Veoma dugo bi trajalo kada bi se zemlja obogaćivala, počevši s takozvanim pionirskim biljkama, da bi se žetve na taj način povećale. "S obzirom da u Africi trenutno živi oko 900 miliona ljudi i da će broj brzo narasti i do milijaradu 800 miliona potrebno je isto tako brzo povećati snabdevanje hranom. To znači da moramo biti realni i gledati kako da obradivo zemljište obogatimo hranjivim supstancama. "

Africi su dakle prvo potrebni veštačko đubrivo i oprema za prskanje, kako bi se zemljište oporavilo i kako bi se žetve uvećale. Posle toga treba preći na bio proizvodnju, jer je to zdravije i za poljoprivrednike.

Istraživanje se ipak isplati

Međutim istraživanja u oblasti poljoprivrede poslednjih decenija stagniraju ili opadaju. Na Univerzitetu Hohenhajm, centru za istraživanja poljoprivrede u Nemačkog, broj profesora se smanjio za više od trećine, sa 65 na 40. Svetska banka i politika smatraju da se istraživanje u ovoj oblasti ne isplati. Profesor Kadiš o otme kaže: "U međuvremenu je konstatovano, pogotovu u Aziji, da istraživanja u poljoprivredi, korišćenje poljoprivredne tehnologije mogu da budu vrlo efikasni, čak efikasniji od drugih ulaganja."

Kada seljak proizvede više hrane nego što je potrebno za ishranu njegove porodice, kada višak može da proda, on se istovremeno bori protiv gladi, bolesti uzrokovanih siromaštvom i iseljavanja iz seoskih područja.

Istraživanje zahteva saradnju više različitih disciplina. Tek tada se može proceniti gde vladaju najbolji uslovi za određenu proizvodnju – gde se mogu obrađivati polja, a gde, zbog suša i klimatskih uslova, treba forsirati nomadsku ispašu.