Kako nanjušiti protivnike samita G8?

Jedna od tih mera jeste i uzimanje uzoraka mirisa potencijalnih protivnika samita. Državno tužilaštvo je potvrdilo da je naložilo tu meru, ali se pravda da to čini samo da bi ti uzorci bili upoređeni sa tragovima nađenim posle nekolikih podmetnutih podmetnutih požara i sličnih diverzija. Ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble je televiziji ZDF takođe objasnio da ova istražna praksa nema veze sa predstojećim samitom G8. Ni sa nemačkim ovčarima oštrog njuha, koji se takođe pripremaju za samit. «Reč je o istražnom postupku u okviru krivičnog procesa zbog sumnje na počinjena teška krivična dela, podmetanja požara i slično, ali to nema veze sa samitom u Hajligendamu», rekao je Šojble i dodao: «Nikome ne pada na pamet da uzima uzorke mirisa da bi mogli da se lakše izdvoje pojedini demonstranti, to je zaista besmislica».

No mnogi ne veruju Šojbleu s obzirom na njegovu spremnost da iskrivi ustavne okvire kao što je to učinjeno zabranom demonstracija u blizini Hajligendama ili pretresima stanova deklarisanih antiglobalista bez ikakvih konkretnih optužbi. Zbog toga je opozicija u Bundestagu iznela žestoke kritike. Stručnjak Stranke slobodnih demokrata za unutrašnju politiku, Maks Štadler, rekao je da uzimanje uzoraka mirisa u okviru krivičnog postupka jeste dozvoljeno, ali i dodao: «Ova metoda ne sme da se primenjuje «u prazno», već samo u slučajevima u kojima postoje konkretne sumnje. I smatram da u opravdanoj nameri da se samit obezbedi mora da se vodi računa i o načelu srazmere. U suprotnom, javnost više neće imati razumevanja za ove metode policije».

Portparol Levičarske stranke za unutrašnje poslove, Ula Jelpke, mnogo je oštrija:

»Smatram da motode državnog tužilaštva zaudaraju do neba. To je još jedan pokušaj kriminalizacije. Kao posle racija, posle kojih su tvrdili da su među protivnicima globalizacije aktivni teroristi ili terorističke organizacije. Ove metode smatram apsolutnim zastranjivanjem».

Savezni opunomoćenik za zaštitu podataka Peter Šar načelno odbacuje metodu uzimanja uzoraka mirisa. On tvrdi da je u pitanju teško zadiranje u prava pojedinca: «Uzorak mirisa je nešto vrlo intimno. On pruža informacije o raspoloženju, o tome šta sam jeo ili o bolestima. Bilo bi to zadiranje u privatnu sferu, u prava ličnosti dotičnog. Za to ne vidim nikakav pravni osnov, pa ni u propisima krivičnog prava. Svakako ću se pozabaviti ovim slučajem».